На празник Светог пророка Илије – Илиндан, у петак – 2. августа 2024. године, Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у селу Сречање код Пљеваља, поводом обиљежавања значајног јубилеја овог светог храма – 100 година од обнове и освећења.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Олић, протођакон Иван Савић и ђакон Угљеша Скоко из Чајнича (Митрополија дабробосанска).

Након молитве и молитвеног хода око храма освештани су славски дарови и преломљен славски колач које су припремили чланови Црквене Општине Сречање, као домаћини ове свечаности.

Честитајући сабраном вјерном народу празник Светог пророка Илије, Митрополит Атанасије је у бесједи рекао:

„У Светом Јеванђељу које смо управо прочитали стоји да је Господ наш Исус Христос, пред свој велики подвиг на Голготи, рекао својим светим ученицима, апостолима, да се не растају, него да задрже то заједништво. Основно је питање нама како стојимо пред животом, како се држимо пред животом. Шта од живота очекујемо, шта тражимо, јесмо ли се уплашили, јесмо ли мудри, паметни, да ли животне дане и енергију, и сав тај потенцијал користимо како треба, до крајњих могућности, или их злоупотребљавамо можда, или расипамо. Како стојимо пред животом, да се нисмо можда уплашили?“

Владика је потом указао на добре примјере светих које смо недавно прославили и нагласио какао су они чврсто стајали пред животом, вјеру одржали и душе своје спасили.

– Угледајући се на такве примјере имамо и у наше вријеме људе који чврсто стоје пред животом и вјеру своју православну непоколебљиво одржавају, казао је Владика.

Након Божанске Литургије радост празника је настављена у парохијском дому, гдје су домаћини овогодишњег славља припремили трпезу љубави за све сабране.

Петко Даниловић одликован Орденом Бијелог анђела

Митрополит милешевски г. Атанасије, након одслужене Божанске Литургије, уручио је високо одликовање Епархије милешевске, орден Бијелог анђела трећег степена, старини Петку Даниловићу.

„Петко Даниловић је рођен 1936. године у буковичком селу Сречање. Већ 1949. године остаје без оца Рада, кога комунисти стрељају као припадника Југословенске војске у Отаџбини. Без оца и као дијете чији је отац означен као државни непријатељ, Петко је претрпио многе неправде у тадашњој Југославији. Од 1960. па до краја деведесетих година обављао је послове црквењака при храму Успења Пресвете Богородице у Сречању. Са супругом Милевом добио је два сина и једну кћерку. Дјеца су му створила своје породице, тако да је Петко већ одавно дочекао унучад и праунучад. Данас са супругом Милевом живи у Сречању које је удаљено од Пљеваља 70 километара“, наводе из Епархије милешевске.