Danas se zvanično uspostavlja rad nove platforme za podršku regionima uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Ova inicijativa podržaće regione uglja u tranziciji kroz razmjenu znanja, nastavne posjete, tehničku pomoć, pristup globalnoj akademiji za učenje u regionima uglja i
finansijsku pomoć za tranzicione projekte.

Kao jedna od implementacionih institucija, Sekretarijat Energetske zajednice  pružiće doprinos i obezbijediti usklađenost planiranih aktivnosti u rudnicima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini sa nacionalnim planovima u vezi sa upotrebom uglja i reformama energetskog sistema. 

Povodom prvog sastanka nove Platforme za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koji će se održati 10. i 11. decembra, 18 organizacija civilnog društva među kojima su NVO Eko tim i NVO Green home upućuje apel da Platforma uspostavi jasna pravila od početka, kako bi osigurala pravednu energetsku tranziciju i omogućila učešće svih zainteresovanih strana. 

Uzevši u obzir dosadašnje iskustvo u regionu Zapadnog Balkana i Ukrajini, kao i rad Platforme Regioni uglja u tranziciji u Evropskoj uniji, organizacije civilnog društva očekuju da nova Platforma kroz svoj rad primjenjuje sljedeća četiri načela:

• Platforma bi trebalo da definiše jasne i mjerljive ciljeve, kao i jasne vremenske rokove;
• Platforma bi trebalo da u svoj rad uključi sve zainteresovane strane – lokalne zajednice, organizacije civilnog društva, sindikate, obrazovne institucije, lokalna preduzeća, itd. – u sve aktivnosti, poput sastanaka Platforme, odabira pilot-regija, odabira i sprovođenja projekata. Svi postupci vezani za pravednu energetsku tranziciju, odnosno postupci planiranja u zemljama i regionima moraju biti sprovedeni “odozdo prema gore”, polazeći od lokalnog nivoa i zajednica u regionima uglja.
• Kako bi mogli da dobiju bilo kakvu finansijsku podršku, regioni bi trebalo da razviju lokalna planska dokumenta, u čiju izradu treba uključiti javnost. Finansijska podrška ne bi smjela da obuhvata fosilna goriva i trebalo bi da omogući zatvaranje termoelektrana i rudnika uglja u što kraćem roku.
• Jedan od rezultata rada trebala bi biti izrada „teritorijalnih planova za pravednu energetsku tranziciju“. Ovi planovi, u pogledu ambicija i ciljeva, moraju u najmanju ruku biti u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP), ili još ambiciozniji.

“Kroz brojne primjere regiona u tranziciji pokazano je da što se duže čeka na pravednu tranziciju – ona više košta, dok se broj radnika u sektoru uglja iz godine u godinu smanjuje. Stoga, pravovremeno planiranje energetske tranzicije koja će osigurati prava i prekvalifikaciju radnika rudarskih regiona mora biti imperativ za Crnu Goru. Dok god eksploatišemo ugalj i ulažemo u zastarele termoelektrane, troškovi rastu, a odlaže se neizbježno – zatvaranje ovih postrojenja i prelazak na održive energetske sisteme. Uzdamo se u to da će novoformirana Vlada prepoznati prave prioritete, uhvatiti se u koštac sa planiranjem pravedne tranzicije na legitiman način uz aktivno uključivanje svih zainteresovanih strana. Ono što je sigurno – neophodna je jasna vizija uz definisanje mjerljivih koraka ka konačnom prekidu zavisnosti od uglja, jer potreba za čistom energijom i zdravom životnom sredinom nikada nije bila urgentnija.“, ističe Nevena Petković, projektni koordinator u NVO Green Home.  

“Ovim putem takođe želimo da pozovemo novoformiranu Vladu da ne ignoriše intenzivne promjene koje se dešavaju u sektoru uglja u čitavoj Evropi, a koje zahtjevaju kreiranje razvojnih politika čije je odsustvo u prethodnim decenijama dovelo do ekonomske zavisnosti lokalne privrede Pljevalja o sektoru uglja čiji je razvoj baziran na radu Rudnika uglja i Termoelektrane Pljevlja. Za sprovođenje pravedne tranzicije u Crnoj Gori neophodna je diversifikacija ekonomskog razvoja opštine Pljevlja koja treba da obezbijedi održivi razvoj određenih sektora privredne proizvodnje koji imaju potencijal za razvoj a koji će pružiti mogućnost zaposlenja velikom broju ljudi iz sektora uglja onda kada dođe do definitivnog gašenja ovog sektora. Vizija pravedne tranzicije se mora prepoznati i definisati na lokalnom nivou a kroz različite Vladine politke podržati. Činjenica je da je pravedna tranzicija važna za lokalne zajednice ali se odražava i važna je za nacionalnu ekonomsku, socijalnu, demografsku politiku”, zaključuje Diana Milev Čavor, projektni menadžer NVO Eko-tim.