Nova studija pokazuje da se sitne plastične čestice sve više nakupljaju u ljudskim organima, naročito u jetri i mozgu. Istraživanje Metjua Kampena sa Univerziteta u Novom Meksiku otkriva da su nivoi plastičnih nano- i mikročestica u tkivima ljudi koji su umrli 2024. godine značajno viši nego u studiji iz 2016. godine.

Kontaminacija je bila posebno visoka u mozgu, sa nivoima do 30 puta višim nego u drugim organima kao što su jetra i bubrezi, pokazuje studija.

Mikroplastika je ranije otkrivena u plućima, crijevima, pa čak i placenti (privremeni organ koji se formira tokom trudnoće i povezuje majku sa fetusom), ali uobičajena mikroskopija obično identifikuje samo čestice veće od pet mikrometara. Autori studije su istakli da u ovom slučaju nisu uzete u obzir manje nanočestice koje bi mogle biti prisutne.

Studija je koristila infracrvenu mikroskopiju u otkrivanju mikroplastike

Kampenov tim koristio je naprednu infracrvenu i elektronsku mikroskopiju, što im je omogućilo da preciznije detektuju manje čestice.

Naučnici su analizirali uzorke tkiva 24 osobe koje su umrle 2024. godine i uporedili ih sa 28 uzoraka iz 2016. godine.

Iako su nivoi nano i mikroplastičnih čestica u bubrezima ostali uglavnom nepromijenjeni, jetra i mozak su pokazali porast.

Osobe sa demencijom su u posebnom riziku

Zabrinjavajuće visoki nivoi mikroplastike pronađeni su u mozgu ljudi sa demencijom. Dvanaest uzoraka mozga, prikupljenih između 2019. i 2024. godine, sadržavalo je od 12.000 do 48.000 mikrograma plastike po gramu tkiva. Međutim, naučnici napominju da ovi rezultati ne dokazuju direktnu uzročno-posljedičnu vezu.