Liječenje kancera hadronskom terapijom povećava procenat preživljavanja pet godina nakon terapije na 90 odsto, u odnosu na konvencionalnu metodu raditerapije, gdje je taj procenat imeđu deset i 20 odsto, ukazala je ministarka nauke Sanja Damjanović.

Ona je na predavanju „Moderne kancer terapije kao podsticaj razvoja nauke i tehnologije“, koje je organizovao Rotary klub Podgorica, prezentovala ideju otvaranja Međunarodnog Instituta za održive tehnologije (SEEIIST) u okviru kojeg će se obavljati liječenje hadronskom terapijom.

Damjanović je rekla da je SEEIIST projekat jedan od najvećih razvojnih projekata u regionu i da ima misiju da poveže naučnike sa biznis sektorom, industrijom i da razvije najsavremenije tehnologije kako bi se zadržali mladi ljudi.

„Ovaj projekat ima i dodatnu misiju, a to je da se postigne kolaboracija zemalja regiona, jer je jedna od ključnih misija nauka za mir. Znamo da je naš region u prošlosti imao izuzetan period tehnološkog razvoja, ali su zbog istorijskih okolnosti sve naučno ekonomske aktivnosti znatno usporene i od tada do danas naš region ima veliki problem odliva talenata. Svake godine gubimo najbolje mlade. Tako da je najznačajnija misija projekta da se uspori odliv talenata i da povratimo ljude koji su napustili region“, istakla je Damjanović.

Metoda liječenja hadronskom terapijom je, kako je rekla, nova i prva takva mašina je realizovana u Evropi 2009. godine.

„Takvih projekata u Evropi ima samo četiri, a 12 je u svijetu. Ova metoda je najmoćnija zbog toga što se doza fokusirano deponuje samo na kancerogene ćelije i ne oštećuje se zdravo tkivo. Ovo je jedina metoda kojom mogu da se tretiraju i trudnice“, kazala je Damjanović.

Sa konvencionalnom metodom zračenja, kako je pojasnila, za veliki broj vrsta kancera vjerovatnoća da pacijent preživi poslije pet godina je deset ili 20 osto.

„Pomoću ove vrste zračenja je čak 90 odsto“, rekla je Damjanović.

Ona je istakla da je u našem regionu smrtnost od kancera dva i više puta veća u odnosu na ostatak Evrope.

Damjanović je kazala da bi projekat imao veliki uticaj i na industriju, jer je za njegovu realizaciju potrebno 200 do 300 kompanija.

„Nama bi zaista bio cilj da veliki broj naših malih kompanija učestvuje u izgradnji ovakvog Instituta. Dodatni benefit jeste digitalizacija, jer su medicinski, onkološki podaci veliki podaci i potrebno ih je sačuvati. Imamo još jedan aspekat, a to je korištenje zelene infrastrukture. Cilj je da podstaknemo korištenje obnovljivih izbora energije, solarne energije“, navela je Damjanović.

Ona je objasnila da je potrebno najmanje deset godina da se projekat realizuje.

„2028. godine bi prvi pacijent u našem regionu mogao da bude tretiran ovom metodom. Imamo jasno definisane faze. Mi smo završili prvu fazu, a to je koncep Instituta, a sada ulazimo u drugu fazu, dizajna koju smo ozvaničili u Budvi 18. sepetembra“, navela je Damjanović.

Član Rotari kluba Podgorica, docent doktor Nebojša Kavarić, kazao je da Rotary zajednica u Crnoj Gori snažno podržava projekat i da će uložiti intelektualne, logističke i profesionalne uticaje da pomogne Ministarstvu nauke i Vladi da projekat uspije i zaživi u Crnoj Gori.

“Naša misija će biti da neumorno, svakodnevno, na svakoj lokaciji, u svakom vremenu i poziciji lobiramo za projekte ovog tipa. Na našu veliku radost, aktivnosti i kontakte sa Ministarstvom nauke, Ministarstvom zdravlja i Vladom, po ovom pitanju, ćemo intenzivirati i nadamo se uspjehu“, rekao je Kavarić.

On je objasnio da svi veliki, globalni projekti dugo traju, da treba strpljenje kako bi za desetak godina došli do toga da buduće generacije u Crnoj Gori imaju zdraviju i sigurniju budućnost.

“Prije svega mislim na djecu pacijente, koji se sve češće razboljevaju od karcinoma, a i na odrasle pacijente u Crnoj Gori, kojih nije mali broj. Borimo se danas za njihovu budućnost“, poručio je Kavarić.

Predsjednica Rotari kluba Popdgorica, Silvana Đurašević, pojasnila je da je Rotary International na globalnom nivou partner Svjetske zdravstvene organizacije i da kao član te velike porodice Rotary klub Podgorica snažno podržava projekat stavljanja nauke u službu zdravlja.

“U daljem razvoju projekta smo spremni da učestvujemo kako u edukaciji, tako i u promociji ideja. Posebno što se ovdje radi o stavljanju nauke u funkciju zdravlja, što smatramo da je veoma značajno“, rekla je Đurašević.