Njemačka privreda je u stanju uzbune iako još nije jasno da li je odluka ruskog predsjednika Vladimira Putina da gas prodaje samo za rublje prazna pretnja. I kratkotrajni prekid snabdjevanja ruskim energentima može da bude poguban.

Privrednici u Njemačkoj ozbiljno brinu da zemlja može da zapadne u duboku krizu, ako Moskva obustavi isporuke, ili ako Zapad uvede embargo na uvoz ruskih energenata.

Šef hemijske kompanije BASF Martin Brudermiler (Brudermueller) upozorio je na nezapamćene štete za privredu u slučaju obustave uvoza ili dužeg prekida isporuke ruskog gasa i nafte.

„To za njemačku ekonomiju može da bude najteža kriza od kraja Drugog svjetskog rata,“ rekao je Brudermiler za Frankfurter algemajne zontagscajtung (Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung).

I stručnjak za građevinarstvo i energetiku Lamia Mesari-Berker (Messari-Becker), savjetnica njemačke vlade, upozorava na posledice.

„Zaustavljanje bazične industrije može da izazove nezaustavljivi domino efekat i šteta bi teško mogla da se popravi,“ rekla je Mesari-Bekerova za dpa.  

Šef kompanije Simens enerdži (Siemens Energy) Kristijan Bruh (Christian Bruch) izjavio je za dnevnik Handelsblat (Handelsblatt) da će i kratkotrajni bojkot ruskih energenata nositi negativne posledice za Njemačku, veće od efekta na Rusiju.

Za neke sektore je, kako je rekao, snabdjevanje gasom od životne važnosti. „Uzmite samo industriju stakla. Kada se mašine jednom ohlade, gotove su,“ rekao je Bruh.

Zapadne zemlje, poput Njemačke, moraće prema ruskom tumačenju od petka da otvore račune kod ruske Gasprom banke što je jedini način da i dalje dobijaju gas. U suprotnom, biće obustavljene isporuke „neprijateljskim zemljama,“ najavio je Putin.

Te države će morati da imaju račune za evro ili dolar, i račun u rubljama, da mogu da plaćaju u ruskoj valuti.

Prema uredbi koju je donio Putin, na ruski račun će i dalje moći da budu uplaćivani evri ili dolari, koje će zatim Gasprom banka mijenjati u rublje i uplaćivati ih državnom koncernu Gasprom.    

Njemačka vlada insistira da plaćanje, u skladu sa ugovorom, mora da bude u evrima ili dolarima. Tačni efekti promjene modaliteta plaćanja još nisu poznati. Analitičari u Moskvi računaju da će taj sistem potpuno da proradi kasnije u aprilu ili u maju, a stručnjaci kažu da će sa sobom donijeti velike posledice za njemačka preduzeća.  

U čeličani Zalcgiter (Salzgitter) kažu da „bez gasa nema proizvodnje čelika.“ Političarima isto tako treba da bude jasno da od proizvodnje zavise i snabdjevanje energijom i energetska tranzicija, rekao je jedan portparol tog koncerna.

Proizvođač stakla Vigand (Wiegand) priprema se za scenario gašenja proizvodnje. „Tranutno radimo na tome da, u najgorem slučaju, sami kontrolisano isključimo peći za topljenje,“ izjavio je poslovođa te firme Nikolaus Vigand.

U jedanaest takvih kadnih peći preduzeće u svakom trenutku drži na hiljade tona stakla na temperaturi od 1.600 stepeni. U slučaju nestanka gasa, staklo se hladi i stvrdne, a kadne peći propadaju, što znači milionsku štetu.

Njemačko ministarstvo privrede u srijedu je proglasilo rano upozorenje na vanrednu situaciju sa gasom, što je prvi od tri stepena vanredne situacije. Rano upozorenje je mjera predostrožnosti i vlada je apelovala na potrošače i preduzeća da štede gas.   

Folksvagen (Volkwagen) je saopštio da je za sada osigurana isporuka gasa za njegove pogone u Njemačkoj. Farmaceutski i tehnološki koncern Merk (Merck) iz Darmštata očekuje da će, i u slučaju manjka energije, „sačuvati neophodne resurse za proizvodnju i za usluge u oblasti najkritičnije infrastrukture.“

Firma Boš (Bosch) je navela da za sada nepromjenjeno snabdjeva svoje proizvodne pogone. Razmatra i kakve pripreme u Evropi treba preduzeti za zimu, rekao je jedan portparol.

Mesari-Bekerova je naglasila da građevinski sektor zavisi od industrija koje troše puno gasa, kao što su hemijska, čeličane i industrija cementa.  

U osnovnoj djelatnosti građavinarstva može biti ugroženo oko pola miliona radnih mjesta, rekla je Mesari-Bekerova, i zatražila da se mobilišu sve nacionalne rezerve, a da se eventualno razmotri i produžetak rada konvencionalnih elektrana, na primjer na ugalj.

Najvažnije je na svaki način izbeći „privrednu trijažu,“ odnosno scenario u kojem u slučaju nestašice neka preduzeća i ustanove imaju prioritet u snabdjevanju gasom.

U Njemačkoj takvo selektivno snabdjevanje nastupa u slučaju proglašenja trećeg stepena vanredne situacije za gas.