Nenad Lalatović je čovjek koji je uvijek u centru pažnje. Svojim izjavama često uzdrma srpsku fudbalsku javnost, ali isto tako svojim rezultatima često pomrsi konce favoritima za titulu u domaćem šampionatu.

Neki ga vole, neki baš i ne, ali gotovo sa sigurnošću možemo da kažemo da nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Upravo iz tog razloga, svaki njegov intervju izazove mnogo pažnje, a tako je bilo i ovog puta kada je bio gost emisije „Moj ugao“, u režiji MeridianbetSporta i Milana Boškovića.

Kakva je situacija u Vojvodini, ko je bio reketiran i od strane koga, da li „pušta“ Crvenu zvezdu, da li je politički projekat, kada će napustiti Srbiju, za koje pare bi trpeo uvrede?

Na ta, ali i mnoga druga pitanja, Lalatović je odgovarao u emisiji MeridianbetSporta.

Zbog svojih „nastupa“ van fudbalskog terena, mnogi ga smatraju problematičnim, iako to nije bio njegov cilj i njegova želja, čak kaže da mu to i ne prija.

-Sigurno da ne prija. Prvo, nisam problematičan. Svako ko me poznaje zna kakav sam čovjek i šta sam sve spreman da uradim za svoje prijatelje, pa čak i za ljude koje ne poznajem. Jednostavno, čovjek ponekad navuče na sebe razne epitete samo zato što se bori za pravdu – kaže Lalatović i podsjeća na nedavnu situaciju u Vojvodini:

-Mi nismo dobili te plate i ja sam izašao u javnost. Ali, to sam uradio ja, to vjerovatno mnogi treneri ne bi uradili. Mislim da sam uradio pravu stvar, želio sam da svi zaposleni i grači koje ja vodim dobiju ono što im sleduje – ističe Lalatović.

Ipak, i mladi stručnjak je svjestan da to zapravo i nije dio njegovog trenerskog posla. Pa, zašto se onda odlučio na takav korak?

-To apsolutno nije dio mog posla. Ali, tri mjeseca se niko nije oglasio i nije objasnio u čemu je problem, a to je dovelo do toga da zaposleni dolaze kod mene, jer imamo zaista prisan odnos. Zajedno smo svakog dana, sve te zaposlene žene meni mogu da budu majke ili bake, pa kada vidite sva ta uplakana lica koja traže pomoć ili zajam od 200-300 dinara, onda posle ćutanja od dva ili tri mjeseca, neko jednostavno mora nešto da kaže. Kola se, naravno, uvek slome na meni. Onda nakon toga kažu „Lalatović je ovakav ili onakav“, ali ja smatram da sam uradio ispravnu stvar – kaže Lalatović za MeridianbetSport.

Međutim, situacija u Vojvodini je daleko ozbiljnija od lošeg prelaznog roka i lošeg selektiranja igrača. Kako se vodi trening, znajući da igrači nisu primili platu? Kako se ponašati na stadionu kada znate da kafe-kuvarice nisu primile platu?

Kako raditi sa ljudima bez kojih klub ne može da funkcioniše, kada znate da traže način da prežive?

Međutim, ne radi se samo o kašnjenju plata. Vojvodina se suočava i sa „reketiranjem“, i sa štrajkom fudbalera, a ništa od toga ne bi smjelo da ima veze sa fudbalom.

-Javnost i policija su upućeni u to. Odakle ti ljudi tu? To je pitanje za Upravu kluba, ne za mene, ne mogu ja to da kažem. Nisam ih ja doveo tu, ja sam njih zatekao ovde. Ja mogu da pričam kako su došli igrači, ali nije na meni da biram Upravu kluba i članove Odbora.

Međutim, ono što dodatno zabrinjava jeste to što je reakcija Uprave ponovo izostala. Kako je Lalatović istakao, niko im se nije obratio ni prije, a ni posle utakmice protiv TSC-a, pa će opet morati pod pritiskom da vodi treninge i utakmice.

-Prebacuju loptu od jednog do drugog. Bajatović uvek ima sastanke, Samardžić uvijek kaže: „Ja sam tek došao, ja tu ne mogu ništa…“. Pa, što si došao ako ne možeš ništa?  Trener se smjenjuje kada nema rezultata, onda treba i Uprava da se mijenja u takvim situacijama. Ne znam šta da kažem…

Kada smo već kod Crvene zvezde,  a ona je zaista neizostavan dio života Nenada Lalatovića, mnogi i dalje smatraju da mladi stručnjak „pušta“ crveno-bele i da su to unaprijed upisane pobjede. Pa, da li je to zaista istina?

-Igrao sam ja neriješeno sa Zvezdom, prekinuo sam pobjednički niz Miodraga Božovića, pobjeđivao sa Voždovcem, Radničkim… Ali, Crvena zvezda ne pobjeđuje samo mene ili Vojvodinu, pobeđuje i druge. U ovom trenutku imaju ubedljivo najboji tim, a i najskuplji. Ali, to da puštam Zvezdu je glupost, pa ne mogu ja to da kažem igračima. Na kraju krajeva, nema ko šta da pušta Zvezdu. Jedina pomoć koju mogu da imaju jeste od sudija, ali Crvenoj zvezdi nije potrebna pomoć sudija, jer je toliko dominantan tim.

Tokom svoje trenerske karijere, Lalatović se oprobao i u ulozi selektora, vodio je reprezentaciju Srbije do 20 i 21 godine, ali… Ni to nije prošlo bez „skandala“.

Osim što se spekulisalo da je došao na mjesto selektora kao „politički projekat“, ovog puta izostali su i rezultati.

-Ja nisam projekat bilo kakve politike, da jesam projekat – bio bih u Crvenoj zvezdi. A, tamo sam došao kada nije bilo struje. Da sam bio projekat dovodila bi se meni pojačanja, kao (Miodragu) Božoviću i (Vladanu) Milojeviću. Znači, ja nisam bio ničiji projekat – kaže Lalatović i dodaje:

-Mene niko ne zanima u tom smislu, ali ja i dalje imam pravo na svoje mišljenje. I dalje govorim i i dalje tvrdim, a zbog toga mogu da me mrze, za mene u ovom trenutku ne postoji bolji političar od Aleksandra Vučića. I zbog toga sam postao „politički projekat“, zato što sam to izgovorio. Ja opet kažem – on je Mesi, a kada se bude pojavio neko novi, možemo dalje da razgovaramo – kaže Lalatović.

Kada se radi o planovima za budućnost, Lalatović ističe da je sada konačno spreman da napusti Srbiju i pređe na neki viši nivo kada se radi o trenerskom poslu.

-Prije četiri ili pet godina zaista nisam bio spreman za to, ali sada apsolutno jesam. Sve treba da ide postepeno, deset godina radim u Srbiji i sada je vrijeme da napustim našu zemlju. Prema nekim informacijama, možda ću otići za nekih 20 dana, možda za dva mjeseca…

Ipak, da li bi odlazak u inostranstvo donio i promjenu Lalatovićevog temperamenta, ishitrineh reakcija? U nekim ozbiljnijim sredinama, neki njegovi nastupi se ne bi tolerisali, ali Lalatović ima spreman odgovor i na to.

-Pa, da sam u nekom ozbiljnijem klubu i ozbiljnoj zemlji, ni meni se takve stvari ne bi dešavale. Tako da, uvijek ću svuda i isto odgovoriti na provokacije. Ako sam tamo negdje dobro plaćen, možda i prećutim neku uvredu ili neko dobacivanje. Sve ima svoju cijenu. Za jedno 30.000 eura možeš da mi vređaš dijete, da staneš uz ogradu i da me pljuneš u lice, da osjetim ukus tvog piva. To je baš lijepo, još bih rekao „pljuni me i ovde“, pa se lepo obrišem, sjednem i kažem „Sram te bilo, to nije bilo kulturno“. Dobro, Nenade, ti si sad na Zapadu, radiš za 30.000 eura, sad vodi utakmicu. Ne, to se nikada neće desiti! Sa bagrom treba da znaš kako treba da se ponašaš – poručuje Lalatović za MeridianbetSport.

Kako kaže, da je neki Francuz, sada bi bio najplaćeniji trener u istoriji, ne krije da i te kako radi na sebi, da uči jezike, te da o fudbalu razmišlja gotovo neprekidno.

-Ne treba mene precijeniti, ali me isto tako ne treba ni podcijeniti, jer ko god je to uradio – nije me pobijedio. Fudbal obožavam, tu sam od svoje sedme godine i ja ne znam ništa drugo da radim osim fudbala. Radim preko deset godina kao trener, fudbal je moj život.

A, gdje posle Vojvodine?

– Dokazao sam se kao trener, ali voleo bih da se dokažem i u inostranstvu. Znam da bi me tamo mnogo više cijenili, ako bih napravio iste ovakve rezultate. Tada bi ljudi možda vidjeli šta su imali i izgubili – kaže Lalatović.

-Ja u Vojvodini imam ugovor do ljeta, možda ostanem do tada, možda i odem prije ljeta. Nažalost, sada će svi da tuže i dobiti papire. Vjerujem, i pored toga, da opet možemo da izađemo Evropu – zaključio je Lalatović na samom kraju.