Vladajuća većina namjerava da u neizmijenjenom obliku usvoji zakon o razvojnoj banci Crne Gore koji je šef države Jakov Milatović vratio Skupštini na ponovno odlučivanje, iako je Delegacija EU opet poručila da “novi” akt treba da bude usklađen s pravnom tekovinom EU.

“Vijestima” je iz Pokreta Evropa sad (PES) nezvanično rečeno da će taj zakon, koji je izglasan 17. avgusta i vraćen šest dana kasnije, biti usvojen sljedeće sedmice u istom obliku, bez amandmana. Sagovornik iz te partije naveo je da, “u ovoj fazi”, nema potrebe za amandmanima, te da ih sad ni proceduralno nije moguće podnijeti zbog toga što se o vraćenom propisu – samo glasa.

Da bi bili podnijeti amandmani na taj zakon, potrebno bi bilo da on ne dobije neophodnu podršku za usvajanje, te da potom bude ponovo podnesen (ili eventualno zamijenjen novim predlogom). Vraćeni akt podnijeli su sredinom juna poslanici s izborne liste PES-a.

Sagovornik “Vijesti” rekao je da su predstavnici predlagača komunicirali s Delegacijom EU i “razjasnili nejasnoće” u vezi zakona. Tvrdi da su joj saopštili da će podzakonska akta biti donesena u roku od godinu, a da će zakon biti usklađen s direktivama EU kad to bude potrebno.

Delegacija EU saopštila je “Vijestima” 4. septembra da je “sljedeće razmatranje” prilika za Skupštinu “da obezbijedi da novi zakon bude u potpunosti usaglašen sa svim aspektima pravne tekovine EU, uključujući i one koji definišu konkurenciju i okvir funkcionisanja institucija za kreditiranje i plaćanje”.

“Vijesti” su sedam dana kasnije pitale Delegaciju, između ostalog, da li je Evropska komisija (EK) imala ili planira da ima konsultacije s poslanicima i Vladom u vezi sa zakonom, a listu je prethodne subote odgovoreno da je Komisija upoznata “s načelnom namjerom da se uspostavi razvojna banka u Crnoj Gori” i da razumiju “da zakon tek treba da bude usvojen”.

“Kao što je već rečeno, ohrabrujemo Skupštinu da obezbijedi da novi zakon bude u potpunosti usaglašen sa svim aspektima pravne tekovine EU, uključujući i one koji definišu konkurenciju i okvir funkcionisanja institucija za kreditiranje i plaćanje”, poručeno je.

“Vijestima” je iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) nezvanično rečeno da su početkom prošle sedmice poslali EK objašnjenje u vezi sa zakonom, nakon što je Brisel zatražio da im se pojasni šta će se dešavati u tranzicionom periodu od godinu, u kom bi Investiciono-razvojni fond (IRF) trebalo da se transformiše u razvojnu banku, te da im se obrazloži pitanje obavljanja djelatnosti primanja depozita, koju bi razvojna banka trebalo da ima.

“Objasnili smo im kako će sve to da funkcioniše, rekli šta je cilj, naveli da je ovo okvirni zakon, da će nakon godinu da krene implementacija podzakonskih akata…”, naveo je izvor, dodajući da nisu dobili odgovor od EK.

Sjednica parlamenta na kojoj treba ponovo da se glasa o zakonu o razvojnoj banci, zakazana je za 9. oktobar. Zakonodavni dom prvobitno je trebalo o tome da odlučuje 30. septembra, ali je njegov šef Andrija Mandić, nakon zahtjeva kolega iz vladajuće većine da se taj posao odgodi, odredio novi termin sjednice.

Oni su to zatražili tvrdeći da pojedini poslanički klubovi, “umjesto smislenih diskusija, vode izbornu kampanju, često zaobilazeći temu koja je predmet dnevnog reda”.

Milatović je vratio zakon na ponovno odlučivanje, rekavši, između ostalog, da su iz zakonodavnog procesa “isključene i konsultacije s EK radi usaglašavanja njegovih normi s evropskim standardima”.

Centralna banka (CBCG) je u svom mišljenju ukazala da zakon nije usklađen s evropskim direktivama u dijelu koji se odnosi na skupljanje depozita i na obavljanje poslova platnog prometa, te da treba pribaviti mišljenje EK.

Zakonom je definisano da će razvojna banka, osim skupljanja depozita, odobravati kredite, pružati usluge platnog prometa, osiguravati izvoz roba i usluga iz Crne Gore, obavljati poslove koji se odnose na prodaju kapitala koji se nalazi u portfoliju banke…

Osnivački kapital banke bi bio 90 miliona eura, i činio bi ga novac koji bi bio preuzet od IRF-a.