Iako je osamdesetih godina prošlog vijeka u Rudniku olova i cinka „Šuplja stijena” proizvođena značajna količina koncentrata pirita kao i nešto manje drugih metala i zlata, Vlada u ovom rudniku naplaćuje koncesije samo za rudu olova i cinka. Naime, Vlada je sa kompanijom Gradir Montenegro 2006. godine potpisala koncesioni ugovor kojim je predviđeno isključivo korišćenje olova i cinka. Ugovor o korišćenju ovih metala je na snazi do 2026. godine. S obzirom na to da je u prošloj godini samo od proizvodnje olova i cinka prihodovano 17 miliona eura postavlja se pitanje da li u „Šupljoj stijeni” ima više pirita, zlata i drugih metala kojih je bilo prije tri decenije kada je ovaj rudnik radio i bio u državnom vlasništvu.

Prema podacima iz 1985. godine, u tadašnjem Rudniku „Šuplja stijena” ostvarena je proizvodnja od 184,2 hiljade tona rude. Od tog iznosa 26 hiljada tona rude je iskopano u jamskom djelu rudnika, dok je ostatak iskopan na kopu, gdje se i danas vrši eksploatacija rude. Te godine je u flotacionom sistemu proizvedena 1.581 tona koncentrata olova, 5,4 hiljade tona koncentrata cinka i 3,3 hiljade tona koncentrata pirita. Za narednu 1986. godinu, tadašnje poslovodstvo planiralo je proizvodnju od 175 hiljada tona rude, odnosno da se na kopu iskopa 160 hiljada, a iz jame 15 hiljada tona rude. Prema toj računici, trebalo je da se proizvede 4,65 hiljada tona koncentrata cinka, 1.183 tona koncentrata olova i četiri hiljade koncentrata pirita. Zanimljivo je da je tokom rada 1986. godine tadašnjem Kombinatu „Trepča” Rudnik „Šuplja stijena” isporučio šest kontingenata koncentrata, tzv. lotova. Prema podacima kojim raspolažemo, u petom lotu, a radi se o proizvodnji iz trećeg kvartala 1986. godine, Kombinat „Trepča” je prilikom isplate, pored plaćanja olova, cinka, pirita, fakturisao i 680 grama zlata. Podaci o sadržaju zlata u drugim isporukama tokom te godine nijesu sačuvani, ali je tadašnje poslovodstvo u planu za 1986. godinu predvidjelo po pet grama zlata sa svake tone iskopane rude. Imajući u vidu da je trebalo da se iskopa 175 hiljada tona, predviđene su prilično velike količine zlata,

Ne treba zaboraviti da su se iz tadašnjeg Rudnika olova i cinka „Šuplja stijena”, koji je poslovao u sastavu Topioničkog basena „Trepča” žalili da im se ne priznaju tačne količine metala, pa čak i zlata. Tadašnje poslovodstvo je tražilo da se predstavnicima Rudnika omogući uvid u stvarni sadržaj metala u koncentratu rude, ali su iz „Trepče” odbijali takve zahtjeve. U samom Rudniku „Šuplja stijena” se vjerovalo da ih „Trepča” potkrada, pa je bilo i predloga da se izađe iz takvog partnerstva o čemu svjedoče i brojni zapisi u medijima iz tog vremena.

Zanimljivo je, ipak, da danas niko ne pominje pirit i zlato, kada se naplaćuje koncesija na eksploataciju ruda od kompanije Gradir Montenegro. Vlada od ove kompanije naplaćuje 288 hiljada eura na godišnjem nivou u vidu fiksnog dijela koncesije, kao i 2,5 odsto od ukupne vrijednosti proizvodnje. Koncesija se naplaćuje isključivo na olovo i cink.

• Predmet ugovora sa koncesionarem Gradir Montenegro je definisan članom 1 u kojem se navodi: „Ugovorne strane su saglasne da je predmet ugovora pravo na eksploataciju rude cinka i olova na ležištima „Šuplja stijena”, „Đurđeve vode”, „Paljevine” i „Ribnik”, koje će koncesionar vršiti u skladu sa zakonom i ovim ugovorom – saopšteno je iz Ministarstva ekonomije.

Kompanija Gradir Montenegro je osnovana 8. avgusta 2006. godine, a osnivač je bio Franc Riemer iz Slovenije. Sada je većinski vlasnik poljska firma ZGH Boleslav, a u Rudniku su lani radila 142 zaposlena.