Foto: Pixabay –

NATO neće poslušati predlog Donalda Trampa o ogromnom povećanju izdvajanja za odbranu, ali će vjerovatno pristati na povećanje trenutnog cilja, kažu zvaničnici i analitičari.

Novoizabrani predsjednik SAD izjavio je u utorak da članice vojnog saveza treba da troše pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što je veliko povećanje u odnosu na trenutni cilj od dva odsto i nivo koji nijedna NATO zemlja, uključujući SAD, trenutno ne dostiže, piše Rojters.

Trampovi komentari na konferenciji za novinare su podsjećanje na njegov fokus na troškove NATO-a tokom njegovog prvog mandata i na prijetnje da neće štititi saveznike koji ne ispune cilj.

Zvaničnici NATO zemalja su izjavili da su saglasni da izdvajanja za odbranu treba dodatno povećati, ali nisu podržali cifru od pet odsto, koju analitičari smatraju politički i ekonomski nemogućom za skoro sve članice. To bi, kako navodi Rojters, zahtijevalo stotine milijardi dolara dodatnog finansiranja.

Međutim, novi cilj će vjerovatno biti dogovoren na NATO samitu u Hagu u junu, zbog straha da bi Rusija mogla napasti neku NATO zemlju poslije Ukrajine i zbog Trampovog pritiska, rekli su zvaničnici.

Rojters ističe da su ključna otvorena pitanja koliki će biti taj novi cilj i da li će on biti dovoljan da zadovolji Trampa.

Neki očekuju da će se 32 članice NATO-a, poslije mnogo natezanja, dogovoriti o cilju od oko tri odsto BDP-a. Međutim, čak i to bi bilo veliko opterećenje za mnoge, koji jedva dostižu ili ne uspijevaju da ispune trenutni cilj od dva odsto, deceniju nakon što je postavljen.

“Izgleda da će doći do promjene”, izjavio je za Rojters italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto. “Ne mislim da će biti pet odsto, što bi bilo nemoguće za skoro sve zemlje svijeta trenutno, ali… neće biti ni dva (odsto), što već jedva dostižemo, ali biće više od dva”.

Foto: Pixabay

Italija, koja za odbranu izdvaja oko 1,5 odsto BDP-a, spada među osam članica NATO-a koje ne ispunjavaju trenutni cilj.

Poljska, koja se graniči sa Ukrajinom, članica je NATO-a koja izdvaja najveći procenat BDP-a za odbranu, 4,12 odsto prošle godine, prema procjenama Alijanse. Slijede Estonija sa 3,43 odsto i SAD sa 3,38 odsto.

NATO procenjuje da će ukupna izdvajanja za odbranu njegovih članica iznositi 1,474 biliona dolara u 2024. godini – od čega oko 968 milijardi dolazi iz SAD, a 507 milijardi od evropskih zemalja i Kanade. Ukupni prosječan procenat je oko 2,71 odsto BDP-a NATO-a.

Neki zvaničnici i analitičari smatraju da je Trampov predlog od pet odsto namjerno postavljen visoko kako bi započeo višemjesečne pregovore i očekuju da bi mogao pristati na nešto bliže tri odsto.

Tokom prošlogodišnje predsjedničke kampanje u SAD, Tramp je predložio cilj od tri odsto, dodajući da bi to značilo povećanje budžeta za odbranu od oko 30 odsto za većinu NATO zemalja.

Mnoge evropske zemlje su u svjetlu rata u Ukrajini posljednjih godina pojačale izdvajanja za odbranu.

Međutim, zbog ograničenih javnih finansija i činjenice da izdvajanja za odbranu nisu politički popularna u nekim zemljama, vladama neće biti lako da pronađu dodatne milijarde koje bi zahtijevao čak i prelazak na tri odsto BDP-a za odbranu, navodi se u Rojterovoj analizi.

Iako je Tramp uporedio troškove za odbranu NATO-a sa članarinama u alijansi, oni zapravo odražavaju budžete koje određuju nacionalne vlade, dodaje Rojters.

Fenela Megerti, ekspertkinja za ekonomiju odbrane iz Međunarodnog instituta za strateške studije, izjavila je da su nedavna povećanja “izuzetna”, ali da su zemljama potrebne godine da počnu da ostvaruju nove ciljeve.

“Čak i ako bi Evropa nastavila taj tempo izuzetnog rasta – preko 10 odsto u realnim uslovima u 2024. godini – trebalo bi još deset godina da se dostigne čak tri odsto BDP-a”, rekla je.

Međutim, mnoge evropske vlade smatraju da bi kontinent trebalo da učini više kako bi se sam odbranio i manje oslanjao na SAD.

Francuska i baltičke države se zalažu za zajedničko zaduživanje Evropske unije kako bi se finansirala izdvajanja za odbranu. Ishod te debate, prema pisanju Rojtersa, može zavisiti od nacionalnih izbora sljedećeg mjeseca u Njemačkoj, koja se dosad protivila toj ideji.

“Ne smijemo dozvoliti da nas izludi”

Kako bi postali samostalniji, evropski saveznici moraju više da ulažu u razvoj kapaciteta koje trenutno obezbjeđuju SAD, kao što su dopuna goriva u vazduhu, vojni vazdušni transport teškog tereta i elektronsko ratovanje, rekao je Kamij Grand, koji je ranije bio visoki zvaničnik NATO-a za odbrambene investicije.

“Sve te stvari mnogo koštaju. Neke od njih su skupi projekti”, rekao je Grand, sada član Evropskog savjeta za spoljne odnose.

Trenutna bezbjednosna situacija sugeriše da bi evropske zemlje trebalo da troše oko tri odsto BDP-a na odbranu, rekao je.

Mari-Agnes Štrak-Cimerman, predsjednica pododbora za odbranu Evropskog parlamenta, izjavila je da Evropa mora povećati izdvajanja, ali da ne treba da bude opsjednuta proizvoljnim brojkama.

“Moramo da mobilizujemo mnogo više novca, ali ne smijemo dozvoliti da nas Tramp izludi”, rekla je.