Foto: Pixabay –

Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Kopernikova Služba za posmatranje klimatskih promena (C3S) su potvrdile da je godina iza nas bila najtoplija do sada i prva kalendarska godina sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepeni Celzijusa višom nego u predindustrijskom periodu. Višestruki globalni rekordi su oboreni, počev od temperatura vazduha sve do nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je doprinelo ekstremnim događajima, uključujući poplave, toplotne talase i požare.

Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima primaran su uzrok ekstremno visokih temepratura na kopnu, ali i temperatura površine mora, dok su drugi faktori poput vremenskog fenomena El Ninjo, usled kojeg se zagrevaju površinske vode Istočnog Pacifika, takođe doprineli neuobičajenim temperaturama tokom prošle godine, piše u izveštaju C3S.

Na osnovu analize šest skupova podataka koju je sprovela Svetska meteorološka organizacija, prosečna temperatura 2024. godine bila je 1,55 stepena Celzijusa iznad proseka iz predindustrijskog doba, koje se definiše kao period između 1850. i 1900. godine. Ujedno, to je bila prva kalendarska godina u kojoj su prosečne globalne temperature premašile cilj od 1,5 stepeni Celzijusa, postavljen Pariskim sporazumom.

Globalna prosečna temperatura 2024. iznosila je 15,1 stepen ili 0,12 više nego prethodne godine, koja je do tada bila najtoplija u istoriji.

„Najnovija procena Svetske meteorološke organizacije je jasna: globalno zagrevanje je čvrsta činjenica“, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres i dodao je da još uvek ima vremena da se izbegne najgora klimatska katastrofa, ali da lideri moraju odmah da deluju.

Decenija najtoplijih godina

Niz od poslednjih 10 godina je bio najtopliji od kada se vrše merenja, naveo je WMO.

„Klimatska istorija se odvija pred našim očima. Nismo imali samo jednu ili dve rekordne godine, već ceo niz od deset godina. To su pratile katastrofalne i ekstremne vremenske prilike, porast nivoa mora i topljenje leda, a sve podstaknuto rekordnim nivoima emisija gasova sa efektima staklene bašte uzrokovanim ljudskim aktivnostima“, rekla je generalna sekretarka WMO Seleste Saulo.

Privremena prekoračenja ne znače da je cilj od 1,5 stepena Celzijusa ostao trajno van domašaja

Jedna ili dve godine koje prelaze 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa ne znače da je prekršen Pariski sporazum. Postignut je s ciljem da se globalno zagrevanje sve do kraja veka zadrži znatno ispod dva stepena, uz ulaganje napora da ograniči na najviše 1,5 stepeni. Privremena prekoračenja ne znače da je cilj od 1,5 stepena Celzijusa ostao trajno van domašaja, jer se to odnosi na dugoročno zagrevanje, tokom barem dve decenije.

Međutim, sa trenutnom stopom zagrevanja od 0,2 stepena Celzijusa po deceniji, vrlo je verovatno da će limit postavljen u Pariskom sporazumu naredne decenije biti premašen.

Tri rekordno topla godišnja doba

Svaki mesec od januara do juna bio je topliji od odgovarajućeg meseca svake prethodne godine, računajući one za koje postoje podaci. Avgust je bio izjednačen sa rekordno toplim avgustom 2023, a svi preostali meseci su na drugom mestu na lestvici najtoplijih, i to svi odmah iza odgovarajućih meseci prethodne godine.

Zabeležena su tri rekordno topla godišnja doba. Zima, od decembra 2023. do februara, bila je 0,78 stepeni Celzijusa toplija od proseka 1990-2020. Proleće i leto su bili 0,68 odnosno 0,69 stepeni iznad.

Planeta je u ponedeljak, 22. jula, imala najtopliji dan u istoriji merenja. Globalna prosečna temperatura je iznosila rekordnih 17,16 stepeni.

Čak 61 odsto kopnenih površina je prošle godine imalo više dana sa jakim toplotnim stresom nego što iznosi prosek

Vrućina može izazvati stres za telo, zbog pregrejavanja. Toplotni stres je način na koji ljudsko telo reaguje na izloženost visokim temperaturama u kombinaciji s drugim faktorima, kao što su vlažnost i brzina vetra.

Duži toplotni stres može pogoršati zdravstveno stanje i povećati rizik od bolesti povezanih sa vrućinama kao što su toplotna iscrpljenost i toplotni udar, posebno među ranjivom populacijom.

Čak 61 odsto kopnenih površina je prošle godine imalo više dana sa jakim toplotnim stresom nego što je bio prosek. U delovima Australije, severne Afrike, Bliskog istoka i zapadnog dela Sjedinjenih Država zabeležen je natprosečan broj dana sa ekstremnim toplotnim stresom. U takvim uslovima potrebno je preduzeti mere kako bi se izbegao toplotni udar.

Petnaest uzastopnih meseci sa natprosečnom temperaturom površine mora

Oboren je i rekord prosečne temperature površine mora u izvanpolarnom području. Prosečna temperatura površine mora je iznosila 20,87 stepeni Celzijusa. Prethodni rekord, iz 2023, iznosio je 20.8 stepeni.

Gledano na mesečnom nivou, rekordne temperature površine mora su zabeležene su od januara do juna. Ove visoke vrednosti produžile su niz rekorda koji je započeo u maju 2023. i uglavnom se poklopio s razvojem, vrhuncem i slabljenjem El Ninja u ekvatorijalnom Pacifiku od sredine 2023. do sredine 2024. godine.

Prosečne mesečne temperature površine mora su 2023. i 2024. bile znatno veće nego ranije, uprkos tome što El Ninjo nije bio tako jak u kao u periodu 1982-1983, zatim 1997-1998. i 2015-2016. godine.

Vodena para u atmosferi

Vodena para ima ključnu ulogu u klimatskom sistemu, jer značajno doprinosi prirodnom efektu staklene bašte na Zemlji. Za razliku od drugih gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida i metana, njena koncentracija nije direktno pod uticajem ljudskih aktivnosti. Međutim, kako se atmosfera zagreva, može da zadrži više vodene pare.

Ovo povećanje daje zamah zagrevanju kroz proces nazvan povratnom spregom između temperature i vodene pare. Rast količine vlage u atmosferi takođe povećava rizik od ekstremnih padavina i energiju za intenzivnije tropske oluje.

Godišnji prosek vodene pare dostigao je najvišu vrednost u poslednje 33 godine

Prosek je 2024. dostigao najvišu vrednost u poslednje 33 godine. Bio je 4,9 odsto veći od proseka za 1991. do 2020. godine. Ovo je znatno iznad sada druge vrednosti po visini, 3,4 odsto, zabeležene 2016. godine.

Novi rekord je rezultat kombinacije povećanog isparavanja sa površine okeana zbog viših temperatura mora i sposobnosti toplije atmosfere da zadrži više vlage.

Ekstremni događaji

Svet je 2024. doživeo velik broj ekstremnih događaja, uključujući toplotne talase, poplave, suše i šumske požare. Ovi događaji su veoma uticali na ljudsko zdravlje, ekosisteme i infrastrukturu.

Poplave izazvane intenzivnim padavinama, tropskim ciklonima i monsunskim kišama pogodile su mnoge regione uključujući Kaliforniju, Australiju, jugozapadnu Aziju i istočnu Evropu. U isto vreme, toplotni talasi su obarali temperaturne rekorde u jugoistočnoj Evropi, severnoj Africi, na Bliskom istoku i u drugim delovima sveta.

Dugotrajna suša pogodila je Južnu Ameriku i Mediteran, dok su šumski požari izazvani suvim uslovima opustošili delove Amerike, a posebno Kanadu, južni Brazil i Boliviju.

Bilo je 86 tropskih oluja, među kojima su mnoge postale ozbiljni tropski cikloni i izazvale poplave širom sveta.

U Evropi je imenovano 50 oluja. U Severnoj Americi su uragani kao što je Beryl letos izazvali ozbiljnu štetu, dok su južna Afrika i Australija bile pogođene sušama i šumskim požarima. Najveće emisije ugljen-dioksida su zabeležene u Boliviji i Venecueli, dok je Kanada bila najpogođenija u smislu opsega požara.

Naučnici iz organizacije World Weather Attribution, koja proučava veze između ekstremnih vremenskih uslova i klimatskih promena, otkrili su da je 26 događaja koje su prošle godine analizirali bilo ekstremnije ili verovatnije da se dese nego bez povećanja temperature.

Morski led

Tokom većeg dela 2024. godine, obim morskog leda oko Antarktika bio je na istorijski niskom nivou. Na svom godišnjem minimumu u februaru, mesečni opseg je na lestvici dosad najnižih bio treći. Od juna nadalje, bio je veći jedino nego 2023, a u novembru najniži.

Na Arktiku je obim morskog leda do juna bio relativno blizu proseka za period 1991–2020, ali je u narednim mesecima pao znatno ispod njega. Godišnji minimum, zabeležen u septembru, bio je peti na skali najmanjih dosad zabeleženih.

Rekordno visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte

Globalna koncentracija CO2 se meri u milionitim delovima ili skraćeno ppm (parts per million), što nam u stvari govori koliko molekula CO2 ima u milion svih koji čine atmosferu. Taj gas ima mali udeo u atmosferskom omotaču. Njegovo prisustvo tokom predindustrijskog doba je procenjeno na 280 čestica u milion odnosno 0,028 procenata atmosfere.

Koncentracija ugljen-dioksida i metana, koji je takođe gas sa efektom staklene bašte, nastavila je 2024. da raste. Po preliminarnoj analizi satelitskih podataka, prosečna količina CO2 se povećala za 2,9 milionitih delova na rekordnih 422,1, a metana za tri čestice na 1.897 od milijardu.

Stopa gomilanja metana bila je niža nego prethodnih godina. Na primer, povećanje od 2022. do 2023. bilo je dvostruko veće.

Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi bila je 2024. veća nego u bilo koje vreme u poslednjih dva miliona godina. Atmosferske koncentracije metana 2024. bile su veće nego u bilo koje vreme u najmanje 800.000 godina.