Ines Mrdović iz NVO “Akcija za socijalnu pravdu” gostujući u Jutarnjem programu RTCG rekla je da se Agencija za zaštitu konkurencije ne bavi svojim poslom, te da je davno trebala da utvrdi „kartalsko dogovaranje u trgovini“. Ističe da ne zna zašto Vlada zaposlene u Agenciji ne smijeni, jer, kako je navela, tamo radi „kadar DPS-a“ koji ne želi da se zamjeri velikim trgovinskim lancima. Ona je poručila da građani nikako ne smiju biti taoci gramzivih apetita trgovačkih lanaca.

Gramzivi apetiti najvećih trgovačkih lanaca, kako kaže Mrdović, doveli su do toga da danas u prodavnicama imamo cijene koje su veće od zemalja Evropske unije i okruženju, te da nije prirodno da mi čokoladu plaćamo osam eura, a da je u okruženju duplo jeftinija.

„Država je odavno trebala da se uključi. Sa jedne strane da se utvrde marže i da se one ograniče, a sa druge strane imamo Agenciju za zaštitu konkurencije koja se apsolutno ne bavi svojim poslom, koja je davno trebalo da utvrdi kartalsko dogovaranje u trgovinama. Vidimo epilog. Građani su ti koji su uzeli stvar u svoje ruke“, rekla je Mrdović.

Smatra da građani treba da istraju u blokadi i da na ovaj način natjeraju trgovinske lance da smanje cijene, te da je to samo jedan od mehanizama. 

„Država je ta koja mora da se uključi i ne samo kroz djelovanje Agencije za zaštitu konkurencije. Ne znam zašto Vlada više ne smijeni te ljude. Svi znamo da je tamo kadar DPS-a koji ne želi da se zamjeri velikim lancima, a sa druge strane država nek iskoristi mehanizme koje može da ima u smislu ograničavanja marži. Mi građani ne treba da budemo taoci gramzivih apetita trgovačkih lanaca“, naglasila je Mrdović.

Komentarišući budućnost studentsko građanskih protesta, Mrdović je rekla da se u javnosti stvorila slika da su protesti politički obojeni te da ne vjeruje da mogu dati rezulate.

„Ako vam na protest dolazi da šeta sin dugogodišnjeg lidera partije koji je upravljao ovom državom, ako dolazi da šeta sin jednog od dugogodišnjeg ministara, ako dolaze ljudi koji su obojeni kriminalnim bojama, onda ne znam kako zamišljate da protest može da ima budućnost u smislu da nešto može rezultirati njima. Već vidimo da su oni dobrim dijelom politički obojeni u tom smislu i da su na taj način kompromirtovani“, rekla je Mrdović.

Kaže da je ta energija bila mnogo jača na početku te da sada vidimo osipanje.

„U javnosti se stekla slika da se iza protesta ne nalaze samo studenti, iako su brojni od tih zahtjeva krajnje legitimni. Utisak je da su oni politički obojeni i iz toga razloga protesti neće imati neki uspjeh, u smislu da će rezultirati plodom onoga što su tražili“, rekla je Mrdović.

Komentarišući budžet Crne Gore koji bi Skupština trebalo da usvoji do kraja sedmice, Mrdović je rekla da se budžet mora usvojiti, samo što političari vole da šalju poruke svojim biračima zaboravljajući kako je izgledalo dok su oni upravljalo državom, te da od zaduživanja živimo godinama i da je taj začarani krug počeo još prije deceniju i po. 

„Budžet se mora usvojiti i zbog činjenice da treba dovoljno vremena da se stovore uslovi da se refinansira postojeći dug. Dolazi nam u aprilu naplata od pola milijarde i država mora biti spremna da to na neki način refinansira. Mislim da će doći do refinansiranja duga i to što se budžet sada mora usvojiti je posljedica činjenice da morate imati određeno vrijeme da bi ste pripremili određenu emisiju. Pretpostavljam da će se to desiti na međunarodnom tržištu, dakle vjerovatno će se ići u novi euro bond“, rekla je Mrdović.

Kaže da ono o čemu se u javnosti ne govori, a što je jako bitno, jeste taj plan razvoja za Zapadni Balkan.

„Nije mi poznato da smo povukli tranšu prvu koju je trabalo da povučemo do kraja prošle godine. Vidim da se pripremaju uslovi za to i u tom smislu parlament treba da funkcioniše i naši poslanici bilo iz vlasti ili opozicije moraju da pokažu odgovornost da ispunimo one obaveze koje smo rekli Evropskoj komisiji i Evropskoj uniji ukoliko želimo da povučemo određena finansijska sredstva“, rekla je Mrdović. 

Smatra da se to još ne dešava i da se boji da se sva ova priča može negativno odraziti na segment ispunjenja obaveza prema EU.

„Ukoliko se bude kasnilo sa svim tim stvarima onda će se naravno kasniti i sa isplatama novca, a one su prijeko potrebne ovoj državi. Osim zaduživanja bilo bi jako korisno da stvorimo prostor da možemo povući novce iz Evropske unije pogotovo one grantove koje ne moramo vraćati“, zaključila je Mrdović.