Mogući scenariji ako bi SAD uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije 

    1 sedmica pre 146 pregleda Izvor: RSE

Američki Stejt department (State Department) saopštio je 16. decembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Sjedinjene Države “ne najavljuju javno sankcije”.

“Sjedinjene Države ostaju posvećene ometanju ruskog generisanja prihoda i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine”, navodi se u odgovoru za RSE.

Ovo je odgovor na nedavnu najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Sjedinjene Države uvesti sankcije nekadašnjem državnom preduzeću Naftna industrija Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva.

Konkretne detalje o tome šta bi moguće sankcije podrazumevale i kako će uticati na građane Radio Slobodna Evropa nije dobio ni od kompanije NIS, ni Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

“Poslovanje NIS-a se u ovom trenutku obavlja neometano i kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija”, piše u odgovoru NIS-a na upit RSE.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je 16. decembra da ne može da potvrdi moguće uvođenje američkih sankcija NIS-u, ali da postoji “velika zabrinutost da Rusija izvlači korist” od kada je kupila to nekadašnje državno preduzeće.

Udeo od 51 odsto kompanije NIS je država 2008. prodala ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Ekspert za energetiku iz Beograda Miloš Zdravković navodi za RSE da je teško pretpostaviti o kakvim sankcijama bi moglo da bude reči.

“Najgori scenario koji mi analitičari možemo da vidimo je da se sankcioniše uvoz NIS-a preko JANAF-a, to bi bila veoma loša vest”, kaže Zdravković.

Uvoz nafte u Srbiju većim delom se obavlja naftovodom kojim u Hrvatskoj upravlja kompanija JANAF. Njime se doprema nafta u Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju.

Skoro 80 odsto potrošnje nafte u Srbiji se obezbeđuje iz uvoza, pokazuje godišnji izveštaj državne Agencije za energetiku Srbije za 2023. godinu.

Prema podacima NIS Kompanija “Gasprom njeft” je danas vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, dok kompanija “Gasprom” ima 6,15 odsto akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.

Gasprom Njeft je pod evropskim i američkim sankcijama od 2014. zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i onemogućen joj je pristup tržištu EU i SAD.

Izveštaj Agencije za energetiku Srbije pokazuje da su raniji paketi sankcija EU zbog ruske invazije na Ukrajinu uticali na uvoz ruske nafte i poslovanje kompanije NIS.