Program ,,Evropa sad“, sudeći prema nekoliko objavljenih izvještaja ministarstava, rukovodiocima je donio uvećanje januarske zarade između 160 i 182 eura. To nije dodatno koštalo budžet, imajući u vidu da se bruto iznosi zarada nijesu mijenjali.

Tako je jedan od tvoraca ovog programa, ministar finansija Milojko Spajić u januaru primio 175 eura više, pa njegova neto zarada sada iznosi 1.586 eura. Njegovi državni sekretari Branko Krvavac i Janko Odović primili su 170 odnosno 172 eura više pa njihove zarade iznose 1.435 odnosno 1.491 euro. Sekretarki Majdi Terzić u januaru je ,,leglo“ 1.179 eura što je uvećanje od 161 eura. Između 160 i 170 eura povećana je i plata rukovodiocima 16 direktorata čije plate su sada između 1.035 i 1.436 eura.

Rukovodiocima Ministarstva pravde, koje je bez ministra od prošlog ljeta, plate su uvećane između 160 i 184 eura. Tako je, sada već bivši državni sekretar Boris Marić za januar primio 1.566 eura što je 184 eura više, aktuelni Bojan Božović 1.501 euro što je 173 eura više, a sekretarka ovog ministarstva Andrijana Medojević 1.205 eura odnosno 161 euro više. Između 160 i 165 eura više primili su i v. d. direktora direktorata čije se plate kreću od 1.198 do 1.230 eura.

Januarska plata ministarke zdravlja Jelene Borovinić-Bojović je u odnosu na decembar prošle godine porasla za 182 eura, pa je za prošli mjesec primila 1.762 eura. Za deset eura manje povećanje imao je državni sekretar Veljo Čađenović čija januarska zarada je iznosila 1.319 eura. Državnoj sekretarki Anki Vukićević januarska plata veća je za 174 eura u odnosu na decembarsku, pa je njena neto zarada iznosila 1.538 eura. Između 162 i 177 eura više dobili su generalni direktori Ministarstva zdravlja čije se plate sada kreću u rasponu od 1.196 do 1.436 eura.

Evidentno je da je u javnom sektoru neuporedivo manje onih sa minimalnim zaradama koji od januara primaju 200 eura više, pa je jasno da najveći pritisak ovih reformi trpi privatni sektor koji ih i finansira. Tako su u privatnom sektoru najveće povećanje zarade (200 eura, taman koliko i Vladini funkcioneri) dobili zaposleni sa najnižim obrazovanjem i najmanjom složenošću poslova. Pošto reforma predviđa da, između ostalog, fond zarada ostane isti, visokoobrazovani kadrovi iz privatnog sektora ne mogu računati ni na polovinu povećanja koja dobijaju ministri, državni sekretari, poslanici…