U cjelini posmatrano, 2019. je bila relativno dobra ekonomska godina. U odnosu na okruženje, na to što se dešavalo u ovoj godini, mislim da su crnogorska ekonomija i Vlada položile ispit sa visokom ocjenom. Stopa rasta BDP u trećem kvartalu iznosila je 4,7 odsto, dok je, poređenja radi, u istom tom periodu Evropska unija imala rast BDP od 1,7 posto.

Dakle, ovi podaci daju mi razloga za optimizam da će projektovana stopa rasta za narednu godinu od 3,4 odsto biti veća, a do sada nijesam omašio u prognozama”, kaže u razgovoru za Dnevne novine profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore i predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore Božo Mihailović.

Profesor Mihailović podsjeća da je u ovoj godini u Crnoj Gori ostvarena dinamička privredna aktivnost, što je i rezultiralo visokim stopama privrednog rasta i bruto društvenog proizvoda i visokom investicionom aktivnošću. Povjerenje inostranih investitora u crnogorsku ekonomiju je, kako kaže, značajno, što pokazuje i podatak da su direktne strane investicije zabilježile rast od 22,5 posto u ovoj godini u odnosu na prošlu.

DN: Šta je još obilježilo godinu za nama?

MIHAILOVIĆ: Nakon visokih stopa rasta BDP i direktnih stranih investicija, treće obilježje je niska inflacija koja je prema Monstatovim podacima za prvih 10 mjeseci ove godine 0,3 posto. To je podatak koji preuzima i CBCG. Četvrto obilježje je smanjenje nezaposlenosti, a peto stabilnost javnih finansija u čitavoj ovoj godini. Sljedeće što bih istakao kao karakteristiku za 2019. godinu u crnogorskoj ekonomiji jeste javni dug, odnosno činjenica da je njegovo povećanje nastalo zbog investicione aktivnosti i ne zbog tekuće potrošnje, što je izuzetno važno.

Još jedan podatak je vrlo značajan Crna Gora je na nivou 48 odsto prosjeka BDP u odnosu na prosjek država EU. To je izuzetno značajno. Najveći BDP po stanovniku, da podsjetim, jeste u Luksemburgu čiji je BDP 2,5 puta iznad prosjeka EU i iznosi 261 posto evropskog prosjeka. Ali, jedna Bugarska, koja je godinama već članica EU, ima BDP na nivo 51 posto prosjeka EU. Dakle, Crna Gora je tu.

DN: Šta je moglo bolje?

MIHAILOVIĆ: U ekonomiji važi pravilo kao u vojsci – nikad nije toliko dobro da ne može biti volje. Dakle, ostaje i dalje naš dugoročni problem vezan za spoljnoekonomsku komponenntu. Ukupna spoljnotrgovinska aktivnost iznosila je za deset mjeseci (prema Monstatu) 2,6 milijardi i povećana je za dva posto, što znači da je crnogorska ekonomija dinamična. Međutim, izvoz je sasvim nedovoljan, on je svega 374 miliona, a pokrivenost uvoza izvozom je 15,7 odsto. To je jedna, da kažem, “rak rana” crnogorske ekonomije koja nije od juče. I u onoj velikoj Jugoslaviji nikada nije pokrivenost izvoza uvozom bila veća od 20 posto. Mogla je bolja da bude industrijske proizvodnja, koja bilježi pad, i to je nešto na čemu se mora ozbiljno raditi…

DN: Budžet za 2020. godinu planiran je na 2,64 milijarde eura. Ministar finansija Darko Radunović kaže da je osnovna karakteristika budžeta da obezbjeđuje nastavak intenzivnog ekonomskog rasta.

MIHAILOVIĆ: Budžet je plan prihoda i rashoda određene države za jednu godinu i kod budžeta je uvijek problem prihodna strana. Ja sam pristalica toga da se krene ne sa rashodne, nego sa prihodne strane, pa da se onda u okviru toga traže rješenja. Već sam rekao ranije za medije, i ostajem pri tome i danas, da bi trebalo da rashode smanjimo za otprilike pet posto. Zašto? Zato što je to oko 130 miliona eura, a naše su kamate preko 100 miliona. Dakle, dobro bi bilo da još malo stegnemo kaiš, da osjetimo da treba i mora da se štedi. Govorim o cjelini. Znam da neki ne mogu, nemaju od čega, ali ja govorim o podacima na nivou države. Imam utisak da su neke potrošačke jedinice povećale svoje apetite u odnosu na realne mogućnosti Crne Gore.

Pozdravljam povećano ulaganje u zdravstveni sistem, prosvjetu, nauku, jer su to vitalni organi državnog i društvenog organizma, a posebno pozdravljam izdvajanje za poljoprivredu. Ako se dobro sjećam, to je 42 miliona eura, i to treba da da multiplikativne efekte. To nije izdvajanje u potrošnju, nego u razvoj.

DN: Opozicija tvrdi da je budžet izborni, te da Vlada ekonomski rast bazira na pozajmljenom novcu.

MIHAILOVIĆ: Ja za tu terminilogiju da je neki bužet “izborni” nijesam čuo. Nijedan budžet nije ni izborni ni
neizborni, to je plan prihoda i rashoda za jednu godinu.

Takođe ne stoji ocjena da se ekonomski rast bazira na pozajmljenom novcu. To nije tačno. Uostalom, šta to znači, kakav se to rast bazira na pozajmljenom novcu? Ono što su Vlada i MF posebno u ovoj godini učinili jeste da su primijenili domaćinsku logiku, a to je da smo se na tržištu novca zadužili po nižim kamatnim stopama nego što su bile one od prije nekoliko godina. Ranije smo se zaduživali po kamatnim stopama od sedam-osam posto, a danas po kamatama koje su 2,5 do tri puta niže. To je domaćinska logika. Važno je da se više ne zadužujemo i važno je da restrukturiramo kredite.

DN: Da li je projektovana stopa ekonomskog rasta za narednu godinu od 3,4 odsto realna? Kakve su Vaše procjene?

MIHAILOVIĆ: Moram da podsjetim da sam zadnjih nekoliko godina zaista pogodio stope privrednog rasta i da svoje prognoze nijesam mijenjao. A bile su takve da sam predviđao više stope nego relevantne međunarodne institucije MMF, Svjetska banka… Rekao sam i vama u jednom ranijem intervjuu da, uz dužno poštovanje svih tih eksperata, ja sam bolje pogađao nego što su oni, tako da su oni morali da mijenjaju prognoze, a ne ja.

DN: Hoće li tako biti i u 2020?

MIHAILOVIĆ: Mislim da ćemo ostvariti višu stopu privrednog rasta od 3,4 odsto, koliko je planirana. Ja sam optimista da će tako biti, kao što sam bio i do sada. Na čemu to baziram? Prije svega na privrednim tokovima iz trećeg kvartala u kojem je zabilježen rast od 4,7 posto. Ekonomija je kao rijeka, ne možete da j e zaustavite na dan 31. decembar. Šta će se desiti tog dana ništa, desiće se 1. januar.

Šta hoću da kažem? Imamo pozitivne tendencije i to će biti vjetar u leđa koji mi daje razloge za optimizam… Uzmimo činjenice visoka privredna aktivnost, silna ulaganja u poljoprivredu, velika investiciona aktivnost (IRF je recimo tokom prethodnih nekoliko godina investirao milijardu), veći broj zaposlenih, bolja finansijska disciplina, odlični rezultati u turizmu i u drugim sektorima…

Dakle, ovo je karakteristika ukupnog ambijenta koji samo treba da se nastavi u idućoj godini. Zato i očekujem da ćemo ostvariti i višu stopu privrednog rasta od projektovanih 3,4 odsto.

DN: Prema ocjenama Svjetske banke, javni dug bi od naredne godine trebalo da pada da bi 2021. taj pad bio značajan, sa sadašnjih 78, na oko 61 odsto. Kakve benefite, ukoliko se ta predviđanja ostvare, mogu da očekuju građani Crne Gore?

MIHAILOVIĆ: Ako dođe do projektovanog pada javnog duga i ako stabilnost javnih finansija bude zadržana na ovom nivou, a prema parametrima bi trebalo, onda bi moglo da uslijedi eventualno malo povećanje životnog standarda. Govorim o prosjeku. Što se tiče privatnog sektora, tu standard zaposlenih zavisi od rezultata na tržištu svake privatne firme.

Mislim da ne smijemo biti nezadovoljni ni ako budemo još neko vrijeme imali nivo standarda, u cjelini posmatramo, koji smo imali ove godine. Znam da će neko reći meni nije dobro, meni je nizak standard, i ja sve to razumijem, ali govorim na nivou države Crne Gore.

DN: Koji će biti najveći izazovi za crnogorsku ekonomiju u narednoj godini?

MIHAILOVIĆ: Izazova ima dosta, imaju ih svi. Izazova imaju velike, razvijene ekonomije u Evropi, jedna Njemačka, Francuska, Austrija, velike zemlje Amerika, Kina, Rusija, a ne mala Crna Gora. Ali, ponoviću moju poruku da mi uradimo ono što je do nas, da shvatimo da bez rada, reda, discipline, odgovornosti, saradnje, bez našeg umrežavanja u okruženju nema rezultata.

A što se tiče izazova, svešću ih na pet. Prvi je da ostvarimo dinamičan rast koji smo planirali za iduću godinu. Drugi izazov je ravnoteža budžeta, treće smanjenje nezaposlenosti i razvoj preduzetničkog društva kako bismo smanjili odliv mladog radno sposobnog stanovništva u inostranstvo. Četvrti izazov je javni dug njegovo servisiranje, restrukturiranje i postepeno smanjivanje, ali nikako povećanje i peti, iako nije na posljednjem mjestu, održavanje i uvećanje životnog standarda stanovništa.

DN: Valorizacija aerodroma kroz koncesije takođe izaziva dosta oprečnih mišljenja. I unutar vladajuće koalicije postoje neslaganja…

MIHAILOVIĆ: Ponoviću moje stavove o tome. Tender je u toku, mi moramo da otvorimo četvoro očiju da vidimo sa kime ćemo pregovarati i prije nego donesemo odluku vidjeti koje to sve posljedice ima. Stotinu miliona nijesu neke velike pare, meni one nijesu važne. Meni je kao ekonomisti važno da se postavi sljedeće pitanje: Ako Crna Gora ne može da dovede aerodrome na nivo evropskih aerodroma u funkciji razvoja turizma, onda je odluka Vlade u redu, ali se mora vidjeti ko je partner sa druge strane. Jer mi imamo samo dva aerodroma, a ne 22, zato treba svu pamet koncentrisati i vidjeti šta mi tim dobijamo sa stanovišta razvoja tih aerodroma i razvoja turizma i Crne Gore kao turističke destinacije.

Ja ne polazim od partijskih interesa, niti me to interesuje, nego sa stanovišta benefita od ovakvog načina razvoja aerodroma. U ekomoniji ne postoji “da ne”, nego “da, pod uslovom” …i “ne, pod uslovom”…

Nije presudno to što ćemo sada dobiti određena sredstva, nego razvoj i garancije koje će biti obezbijeđene da se to postigne.

DN: Koje preporuke biste uputili Vladi u vođenju ekonomske politike u godini koja je pred nama?

MIHAILOVIĆ: Ja sam indvidualac i ne smatram da pored toliko ljudi u Vladi i drugim institucijama imam tolike kompetencije da mogu da dam neke preporuke. Zato ovo što ću reći shvatite kao ocjene jednog pojedinca koji, ipak, nešto zna i koji poznaje privredu Crne Gore. Eto sa tog stanovišta ću nešto reći, iako, a i to sam negdje ranije rekao za vaš list, ni u kući baš ne slušaju moje preporuke.

Šalu na stranu, siguran sam da se mora nastaviti sa ofanzivnom ekonomskom strategijom koja znači ulaganje u budućnost, a koja se bazira na povećanju konkurentnosti, na regionalnom razvoju… Zatim, nastaviti sa širokom preduzetničkom aktivnošću, da zaboravimo da je država glavni poslodavac i da svako od nas treba da razmišlja da bude poslodavac sebi.

Preporuka je da se vodi stalna briga o stabilnosti javnih finansija, smanjenju sive ekonomije, restrukturiranju privrede i duga, da se forsiraju investiciona ulaganja u realni sektor a to su prije svega industrija, poljoprivreda,
turizam, građevinarstvo… to što proizvodi materijalnu vrijednost.

Očekujem da će IRF i dalje to raditi, kao i da će će banke smanjivati kamatne stope i voditi računa o onoj staropodgoričkoj poslovici: Nije poginuo zajam, no vraćanje.

Na kraju, kao jedna opšta preporuka – štednja na svim nivoima. Imam utisak da nam je u nekim oblastima milion eura postao suviše mali novac, a morao bi, kao maloj zemlji, biti i te kako veliki sa stanovišta potrošnje.

DN: Trenutno najjaktuelnija ekonomska pitanja su vezana za podršku nacionalnom avio-prevozniku, odnosno ulaganje u njegovu konsolidaciju i razvoj. Za vlast je to dobar i neophodan potez, a za opoziciju pogrešan…

MIHAILOVIĆ: Podsjetiću crnogorsku javnost da sam, da ne kažem prvi, rekao kada je to bila na određeni način i jeres, da Montenegroerlajnz mora da se održi kao avio-kompanija koja doprinosi privrednom i društvenom razvoju i afirmaciji Crne Gore. Taj stav imam i danas. Ali sam i tada rekao, a i danas ponavljam, da mora da se napravi analiza šta gubi Crna Gora ako MA pođe u stečaj. Najlakše ga je poslati u stečaj. Ali, mi smo mala zemlja. Bilo kakav dogovor sa bilo kojom drugom avio-kompanijom značio bi opasnost da ona, marginalizujući naša dva aerodroma, može da nam nanese visoku štetu u oblasti turizma.

Crna Gora je snažna avio-destinacija i sve ovo što se predviđa za MA ne smatram kao pomoć, nego kao brigu države o nacionalnoj avio-komapniji i ulaganje u njen razvoj. Da ne bih bio nedorečen, mora se znati šta se dobija ulaganjem od 105 mili ona, ne govorim o onih 50 za kupovinu aviona. Takođe i menadžment, kao i Odbor direktora, moraju preuzeti odgovornost za dalje korake. Na njima je da naprave projekciju u narednih nekoliko godina šta se tim sredstvima postiže u okviru MA. Ono što se ne smije dozvoliti jeste da “uspemo, narodski rečeno, tih 105 miliona, pa da za dvije godine imamo istu priču.