Медо Хлиндовић, уз Авда Шароњу, спада у најпопуларније особе из ове социјалне категорије. Такође хамал, карактеристичног изгледа, погрбљен, изгужван и самом појавом је изазивао смијех. Увијек је носио широке панталоне. Био је самотњак.Није пуно причао, само би нешто мрмљао. Дјеца су га често провоцирала, али он дјецу није тјерао, већ би се повлачио. Уз Авда је био најпопуларнији пљеваљски хамал. И за њега се причало да
је обдарен због чега би га жене често позвале кући, окупале, нахраниле и легле са њим. Себи је за живота подигао споменик на градском гробљу на Равнима на коме пише: „Медо Хлиндовић подиже себи споменик за живота“

Имао је бројну породицу, петоро или шесторо дјеце. Живио је у пљеваљском насељу Брдо. Новац је зарађивао физичким радом, а често је, као и Медо Линдо, људима чистио пољске ВЦ-е (ћенифе). Јука је остао упамћен по једној хумористичкој досjетки:
Женио сина газда код кога је Јука редовно обављао физичке послове. На свадбу је позвао велики број званица,
али Јуку није звао. Чаршија је знала да је то Јуку повриједило и провоцирала га је. После свадбе газда замоли Јуку за неку нову услугу. На то му је Јука одговорио: „Кад је мука, ђе си Јука, кад јебете Јуку не зовете.“

Odlomak iz knjige: УРБАНИ ХУМОР ПЉЕВАЉА – Мр БРАНКО БАНОВИЋ
Антрополошко-фолклористичка студија