Naučnici sve više otkrivaju kako male svakodnevne navike mogu značajno uticati na dugovječnost, nezavisno od naših gena. Iako genetika ima važnu ulogu, istraživanja pokazuju da je zdrav način života zajednički faktor kod ljudi koji dožive duboku starost. 

Lijekari koji imaju decenijsko iskustvo u radu s pacijentima, otkrili su nekoliko jednostavnih koraka koje svako može uvesti u svakodnevnu rutinu kako bi poboljšao svoje zdravlje i produžio život. Evo što savjetuju.

Hodajte svaki dan

„Jednostavna aktivnost poput redovnog hodanja, osobito kod onih koji nisu previše fizički aktivni, može pomoći u produžavanju života“, kaže dr Džef Stenli za HuffPost.

Hodanje ne samo da poboljšava kardiovaskularno zdravlje, nego pozitivno utiče na mentalno zdravlje smanjenjem anksioznosti i depresije. Lijekari preporučuju od 2.500 do 4.000 koraka dnevno za bolju kardiovaskularnu i mentalnu kondiciju, dok više od 7.000 koraka značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti.

Spavajte najmanje sedam sati svaku noć

„Tijelo koristi san za čišćenje ‘otpada’ koji nastaje tokom dana“, objašnjava stručnjak za zdravlje i spavanje, dr. Nil Veli.

Nedostatak sna povezan je s višom smrtnošću i oksidativnim stresom, a dugoročno može dovesti do visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, dodaje Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), prenosi index.hr.

San je ključan za regeneraciju tijela, konsolidaciju memorije i detoksikaciju mozga, što sve doprinosi dužem životnom vijeku.

Ograničite prerađenu hranu i dajte prednost svježim namirnicama

„Povećan unos šećera, posebno dodanog šećera u prerađenoj hrani i pićima, povezan je s većim rizikom od smrti zbog bolesti srca i starenja na ćelijskom nivou“, upozorava dr Stenli.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji konzumiraju više dodanih šećera pokazuju izraženije znakove starenja.

Dr. Stenli savjetuje da prioritet dajemo cjelovitim namirnicama.

„Ne morate potpuno izbjegavati hranu sa šećerom, ali smanjenjem konzumacije prerađene hrane možete poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od bolesti poput dijabetesa ili srčanih oboljenja“, dodao je.

Naučite da upravljate stresom

„Hronični stres negativno utiče na dugovječnost jer pridonosi upalama, kardiovaskularnim problemima i drugim zdravstvenim poteškoćama“, istakla je dr KejsiKeli. Preporučuje redovnu praktikovanje tehnika opuštanja, poput meditacije, dubokog disanja ili joge.

„Dobro funkcionisanje parasimpatičkog sistema smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, poboljšava probavu i metabolizam te smanjuje upale“, napominje.

Izbjegavajte pretjerani multitasking

„Multitasking – obavljanje više stvari istovremeno – stvara dodatni stres i anksioznost, što šteti zdravlju“, upozorava dr Stenli.

Istraživanja pokazuju da fokusiranje na pojedinačne zadatke poboljšava kogniciju i smanjuje opterećenje mozga. Neuropsihologinja Sara Bulard tvrdi da multitasking „troši“ mozak jer nije dizajniran za brzo prebacivanje između zadataka.

„Usporite i koncentrišite se na jedan zadatak, jer će vam mozak i tijelo dugoročno biti zahvalni“, zaključila je Bulard.