Kako je posle sastanka potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE), među ocenama je izneto da je rat u Ukrajini stavio proširenje Evropske unije ponovo u prvi plan. To pre svega znači napredovanje u procesu pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i napredak u bilateralnim i regionalnim sporovima, između ostalog u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Prioritet je, rečeno je RSE, i nadogradnja političkog dogovora lidera Bosne i Hercegovine od pre nekoliko nedelja u Briselu, kako bi pomogli zemlji da napreduje na putu ka statusu kandidata.

I dalje podrška za investicije

Usaglašeno je da ostaje ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan, koji podrazumeva obezbeđivanje 30 milijardi evra investicija: a) za pomoć regionu u ekonomskom oporavku i konvergenciji sa EU, b) za podršku strateškim projektima koji poboljšavaju povezanost i otpornost regiona.

Prvi paket od 21 vodećeg projekta, vredan preko 3 milijarde evra, već je pokrenut ranije ove godine.

Poruke evropskih lidera pred samit

Uoči samita predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je naglasio da postoji raspoloženje u EU da se obnovi proces sa Zapadnim Balkanom.

Nešto kasnije je tvitovao poruku da je Zapadni Balkan potreban EU, te podvukao: „Nastavljamo rad o Severnoj Makedoniji u cilju brzog pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja.“

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je poručio da zemlje Zapadnog Balkana moraju imati realnu priliku da se pridruže EU nakon što su dugi niz godina naporno radile na ispunjavanju uslova za ulazak u blok.

„Građani Zapadnog Balkana čekali su skoro 20 godina na priliku da postanu članovi EU“, rekao je Šolc novinarima uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana.

„Od najveće je važnosti da ovo postane kredibilno obećanje, jer brojni napori koje su ove zemlje preduzele moraju na kraju dovesti do njihovog prijema“, rekao je on, dodajući da će Nemačka raditi na tom cilju.