Godinu na izmaku obeležila je pandemija korona virusa koja je svetu sporta zadala dosta jakih i teških udaraca.

Ova pošast je čak i dobila nekoliko uvodnih rundi u ovom globalnom meču, tamo negde na početku pandemije u martu i aprilu, ali je sport uzvratio udarac.

Otkazivanja najvećih sportskih takmičenja, što se dešavalo samo još za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, definitivno je predstavljalo jedan od najtežih trenutaka u 2020.

Životnu i sportsku scenu napustili su i neke od najvećih sportskih legendi poput Dijega Armanda Maradone i Kobija Brajanta.

A tužna osećanja kod svih ljubitelja sporta svakako izazivaju i scene praznih tribina na utakmicama i veliko je pitanje kada će se publika vratiti.

Ali bilo je i lepih stvari – za početak, to što je sport nastavio da živi i uslovima nove normalnosti, a navijači su zahvaljujući prenosima mogli da se dive vrhunskim potezima.

I, recimo, Evropa je uprkos koroni dobila prvaka u fudbalu – minhenski Bajern, a Los Anđeles Lejkersi su se posle 10 godina vratili na šampionski tron u košarkaškoj NBA ligi.

Otkazivanje i odlaganje takmičenja

Teško da je do pre manje od godinu dana neko mogao da zamisli da se odlože Olimpijske igre, najveći svetski sportski događaj.

Do toga je mogla da dovede samo neka planetarna katastrofa, a 2020. nam je upravo to servirala.

Letnje Igre u Tokiju trebalo je da počnu 24. jula, ali je Međunarodni olimpijski komitet odlučio da ih pomeri za godinu dana nadajući se da će se situacija smiriti do tada.

Istu sudbinu zadesila je i organizatore Evropskog prvenstva u fudbalu, koje je trebalo da se održi od 11. juna do 11. jula u 12 različitih zemalja.

Evropska fudbalska unija (UEFA) saopštila je da će turnir biti održan u leto 2021, a finalna utakmica trebalo bi da bude odigrana na londonskom Vembliju.

A još gori slučaj je ove godine bio sa Vimbldonom, najpoznatijim teniskim turnirom na svetu koji je otkazan prvi put od Drugog svetskog rata.

Preostala dva letnja gren slem turnira – Rolan Garos i Ju Es open, održana sa su sa zakašnjenjem i uz posebne epidemiološke mere.

U svetu košarke, za razliku od NBA lige koja je privedena kraju, u Evropi sezona kao da se nije igrala – pošto su takmičenja u Evroligi i Evrokupu otkazana, te se nisu ni dobili šampioni.

Prazne tribine i korona derbi sa publikom

Tokom proleća su utakmice masovno bile otkazivane i odlagane širom sveta, a posle prva dva meseca pandemije, najhrabriji su odlučili da udare svojevrsnu kontru virusu.

Prvi su to uradili čelnici nemačke fudbalske Bundeslige, a takmičenje je nastavljeno 16. maja, uz prazne tribine na stadionima.

Ponegde su se, kao u Južnoj Koreji, organizatori dosetili da na tribinama stave lutke na naduvavanje za odrasle obučene u navijačke rekvizite, ali su kažnjeni zbog toga.

Pred praznim tribinama je održan i završni turnir fudbalske Lige šampiona u Lisabonu kao i završnica Lige Evrope.

Ponegde su se, kao u košarkaškoj NBA ligi, organizatori dosetili, pa uz teren poređali video bimove, a navijači preko aplikacija se uključivali u prenose.

Bilo je država, poput Srbije, koje su u jednom trenutku otvorile kapije stadiona za navijače, pa je 10. juna u polufinalu nacionalnog kupa Partizan u Beogradu ugostio i pobedio Crvenu zvezdu pred oko 10.000 navijača.

Slike punih tribina obišle su svijet, a strani mediji su se čudili kako je to uopšte dozvoljeno u jeku pandemije.

Odlazak legendi – Maradona, Brajant, Antić i Stajls

U godini na izmaku preminulo je nekoliko istinskih sportskih legendi, ali nisu svi stradali od korona virusa.

Prvo je 26. januara kao grom iz vedra neba na Tviteru odjeknula vest da je Kobi Brajant, jedan od najboljih košarkaša u istoriji, poginuo u helikopterskoj nesreći blizu Los Anđelesa u 41. godini.

Sa njim je stradala i njegova trinaestogodišnja ćerka Điana.

Ova tragedija kao da je bila tragičan uvod u mračnu 2020. godinu, ne samo u sportskom smislu, a Brajantovu smrt oplakivali su ljudi širom sveta, pa i oni koji ne prate mnogo košarku.

Brajant je za mnoge predstavlja jedan od simbola moderne košarke i jedinog legitimnog naslednika legendarnog Majkla Džordana.

Krajem marta preminuo je Bora Stanković, čuveni košarkaški funkcioner i čovek kojeg su, uz Nebojšu Popovića, Radomira Šapera i Acu Nikolića, smatrali jednim od očeva osnivača ovog sporta u bivšoj Jugoslaviji.

Jedan od je od najzaslužnijih za to što je Jugoslavija bila svetska sila u košarci, što se posle prenelo i na Srbiju, ali i za to kako danas izgleda savremena košarka.

Početkom aprila, od posledica virusa u 72. godini preminuo je Radomir Antić, jedan od najboljih srpskih trenera svih vremena i jedini strateg koji je vodio tri najveća španska kluba – Real Madrid, Barselonu i Atletiko.

Tokom igračke karijere najzapaženije partija ostvario je u dresu Partizana i engleskog Lutona kojeg je golom protiv Mančester Sitija spasio ispadanja iz prve lige.

„Doveo je porodicu, učio je jezik veoma brzo, stalno je postavljao pitanja, nosio knjigu sa sobom, bio je posvećen“, rekao je za BBC na srpskom Riki Hil, Antićev saigrač iz Lutona.

„Iako skroman, uvek je imao neku auru oko sebe“.

„Navijači su ga zavoleli od prvog dana – kad god je imao loptu, delovao je da je gospodar na terenu“, dodaje.

Krajem juna, Kovid-19 je bio koban i za Iliju Petkovića, bivšeg fubalskog reprezentativca i selektora fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore.

Iz igračke karijere ostali su upamćene sjajne partije u dresu OFK Beograda, a kao selektor je bio deo poslednjeg tima zajedničke države koja je otišla na Mundijal – u Nemačkoj 2006.

Posle toga su Srbija i Crna Gora krenule putem samostalnosti.

„Zajedno smo bili jači“, rekao je Petković 2018. za BBC na srpskom, ističući da su kvalifikacije odigrane „zastrašujuće“.

„Bili smo zajedno i to je divna uspomena, da je Crna Gora sa Srbijom bila na Svetskom“.

Svet fudbala je krajem oktobra ostao i bez Nobija Stajlsa, jednog od najboljih članova reprezentacije Engleske koja je 1966. osvojila titulu svetskog prvaka.

A 25. novembra grozna godina dobila je horor završetak – umro je Argentinac Dijego Armando Maradona, uz Brazilca Pelea, najbolji fudbaler sveta svih vremena.

Maradona je preminuo u 60. godini od srčanog udara u njegovoj kući, gde se oporavljao posle operacije na mozgu.

„Najbolji, najveći igrač kojeg sam gledao. Maradona, moj idol“, rekao je opraštajući se Dejan Savićević, bivši reprezentativac Jugoslavije.

„Tuguje Argentina, tuguju i Napulj i Barselona, tuguje planeta. Ima i za kim“, rekao je on.

Bajernu ni korona ne može ništa

Čuvena izjava bivšeg fudbalera Engleske Garija Linekera glasi da je „fudbal igra u kojoj 22 igrača trče 90 minuta i na kraju uvek pobede Nemci“, a mogla bi se primeniti i na vreme pandemije.

Jednostavno, ni Kovid-19 nije uspeo da zaustavi minhenski Bajern da dođe do titule prvaka Evrope.

Svi su trčali, svi su igrali fudbal pred praznim tribinama i vodili računa o epidemiološki merama, a na kraju je Bajern odneo pehar.

Zbog pandemije prvi put u istoriji prvak Evrope je odlučen na završnom turniru u Lisabonu.

Ostaće upamćeno da je Bajern na putu do titule pobedio Barselonu sa 8:2, Olimpik Lion sa 3:0 i u finalu je pao Pari Sen Žermen – 1:0.

A u finalu Lige Evrope, drugog po kvalitetu takmičenja na Starom kontinentu, španska Sevilja je pobedila italijanski Inter sa 3:2.

Đoković na vrhu i nevolje van terena

U svetu tenisa i ove godine dominirao je Novak Đoković koji je stalno držao prvo mesto na ATP rang listi.

Srpski teniser je početkom 2020. osvojio Australijan open, prvi grend slem turnir u sezoni, a onda je pandemija korona virusa potpuno poremetila kalendar takmičenja,

Ali, iako je Đoković u rezultatskom smislu imao berićetnu godinu, van terena se suočio sa nekoliko veoma teških izazova.

U junu je odlučio da organizuje seriju turnira širom država bivše Jugoslavije, ali je problem nastao već posle prvog u Beogradu kada se jedan broj igrača zarazio, a organizatori su pali na ispitu poštovanja epidemioloških mera.

I sam Đoković i njegova supruga Jelena su se zarazili Kovidom-19, pa ja Adrija tur otkazan, a srpski teniser se našao na meti kritika brojnih svetskih medija zbog organizacije takmičenja.

„Organizovali smo turnir u trenutku u kojem je virus oslabio verujući da su se stekli uslovi za njegovo održavanje“, naveo je Đoković u saopštenju.

„Izuzetno mi je žao zbog svakog pojedinačnog slučaja zaraze. Pratim izjave lekara i nadam se da se broj zaraženih neće povećavati“, dodao je.

Početkom septembra, Đoković se opet našao u nevolji kada je diskvalifikovan u osmini finala jer je lopticom nenamerno pogodio linijsku sutkinju u glavu.

Srpski teniser joj se izvinio, a kasnije je na društvenim mrežama morao da zamoli i deo sopstvenih navijača da ne vređaju sutkinju Loru Klark.

Da je NBA liga najbolje organizovano košarkaško takmičenje na svetu znalo se i ranije, a to je potvrdila i u vreme pandemije.

U Orlandu na Florid u „mehuru“ u kojem su igrači i treneri bili izolovani više od dva meseca organizovana je završnica ligaškog dela sezone i plej-of.

Predvođeni Lebronom Džejmsom, Los Anđeles Lejkersi su relativno lako osvojili titulu – u četiri plejof runde izgubili su ukupno samo pet utakmica, a u finalu su bili bolji od Majami Hita.

Klub iz Los Anđelesa došao je tako do prve šampionske titule od 2010, a ukupno 17, čime se izjednačio na večnoj listi sa Boston Seltiksima.

„Mnogo mi znači što predstavljam ovu franšizu, želeo sam da je vratim tamo gde je mesto i uspeo sam“, rekao je Džejms posle finala u kojem je proglašen za najkorisnijeg igrača.

Atalanta – priča o usponu, tragediji i novom rađanju

Godišnji osvrt obično sadrži i neku priču koja je inspirisala mnoge, a u 2020. to je, u izboru redakcije BBC na srpskom – Atalanta iz Bergama.

Sudbina ovog italijanskog kluba i grada možda i najbolje opisuje kako je izgledala godina za nama.

Atalanta je bila hit italijanskog fudbalskog prvenstva, na proleće se prvi put u istoriji plasirala u nokaut fazu Lige šampiona, a onda je Kovid-19 zavio pokrajinu Lombarija, posebno Bergamo, u crno.

Do početka maja, skoro 16.000 ljudi je izgubilo život.

„Mi smo to nazvali zemljotresom, cunamijem“, kaže Fabio Pecoli, direktor bolnice Papa Jovan XXIII i veliki navijač Atalante.

Pecoli je bio na stadionu San Siro za Atalantin prvi meč osmine finala Lige šampiona protiv Valensije. Igralo se 19. februara, a na stadionu je bilo skoro 45.000 ljudi.

Trebalo je da to bude najvažnija utakmica u istoriji Atalante, trenutak za ponos i radost.

I zaista, to je i bila: Boginja (La Dea) je porazila španskog suparnika sa 4-1, a navijači su se grlili i ljubili na tribinama.

Slavlje se proširilo, baš kao i virus, a san se pretvorio u košmar.

Jesen je ipak donela delimično smirivanje situacije u Italiji, Atalanta se je ponovo ušla u Ligu šampiona, a pobedom nad Liverpulom i Ajaksom u novoj sezoni opet je podigla moral stanovnicima Bergama uoči novog talasa korone.

„Biti navijač Atalante je deo identiteta grada Bergama“, kaže Andrea Valezini, glavni urednik lokalnih novina Glas Bergama.

„Za vreme karantina, nijedan igrač nije napustio grad. Ostali su ovde i patili zajedno sa građanima“.

Slovenci osvojili Tur de Frans

Stereotipi kažu da su Slovenci majstori samo za zimske sportove, ali dok košarkaš Luka Dončić dominira NBA ligom zemlju trese biciklistička groznica.

Kako su takmičari iz zemlje od samo dva miliona stanovnika pokorili Tur de Frans?

Ljubitelji biciklizma na Tur de Fransu, najprestižnijoj trci sveta, videli su jedno od najvećih iznenađenja u istoriji tog sporta.

U centru pažnje bila su dva Slovenca – Primož Roglič i Tadej Pogačar.

Posle velike borbe, trku je osvojio 22-godišnji Pogačar, inače debitant, koji je postao drugi najmlađi osvajač Tur de Fransa u istoriji, a Roglič je bio drugi.

„Euforija je bila ogromna, po završetku trke su svi u Sloveniji nosili žute majice“, rekao je za BBC na srpskom Boštjan Kavčnik, slovenački biciklista koji je Pogačarov prijatelj i serviser njegovog bicikla.

„Svi smo znali da je dobar, ali da je ovoliko dobar, niko nije mogao da zna“, dodaje Kavčnik, član biciklističkog društva Rog.

Pogačar je na kraju bio ponosni vlasnik tri majice – žute pobedničke, bele za najboljeg mladog biciklistu i polka dot (bele sa crvenim tufnama) za najboljeg na planinskim rutama.

„Dobili smo novog heroja. To je zaista bila senzacija… Sada svi klinci žele da budu biciklisti“, rekao je u septembru za BBC na srpskom Gasper Petovar, novinar slovenačkog njuz magazina Reporter.

Razočaranje i nove podele u srpskom fudbalu

„Okršaj dve nesrećne fudbalske nacije“, tako je legendarni fudbaler Ivan Golac za BBC na srpskom nazvao odlučujući duel reprezentacija Srbije i Škotske za plasman na Evropsko prvenstvo 2021. godine.

Nesrećne zato što i pored talenata nisu uspele da zabeleže vrednije rezultate na velikim takmičenjima, a obe su godinama, pa i decenijama propuštale evropska prvenstva.

Navijači u Srbiji priželjkivali su da posle tačno 20 godina konačno gledaju „orlove“ na Evropskom prvenstvu.

Želja im se nije ispunila.

Umesto Srbije na Evropskom prvenstvu sledeće godine igraće selekcija Škotske, koja će biti jedan od domaćina turnira.

Fudbaleri Škotske su u finalu baraža u Beogradu 12. novembra posle penala pobedili Srbiju 6:5.

Škotska je vodila do same završnice utakmice, da bi u poslednjem minutu izjednačio je rezervista Luka Jović.

U produžecima nije bilo golova, a prilikom izvođenja penala, jedini neprecizan je bio Aleksandar Mitrović, pošto mu je u petoj seriji škotski golman odbranio udarac.

Reprezentacija Škotske poslednji put na kontinentalnom šampionatu igrala je 1996. u Engleskoj i tada je takmičenje završila u prvoj fazi.

Novi neuspeh reprezentacije Srbije otvorio je nove podele u srpskom fudbalu.

Dosadašnji selektor Ljubiša Tumbaković dobio je otkaz, a nekoliko dana posle kraha oglasio se i legendarni Nemanja Vidić koji je žestoko kritikovao rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije.

U otvorenom pismu medijima Vidić je za FFS i ceo sistem fudbalski sistem naveo da je „destruktivan i kratkoročan“ i da „postavlja ljude na funkcije sa sumnjivim namerama“.

Vidićevo pismo prodrmalo je fudbalsku Srbiju, a ulje na vatru dolio je generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić rekavši da mu se „pre godinu i po dana Vidić poverio da želi da bude selektor reprezentacije Srbije“.

Nekadašnji štoper Crvene zvezde i Mančester Junajteda ekspresno je odgovorio Terziću:

„Poslednja osoba kojoj bih se poverio o svojim planovima je Zvezdan Terzić! Ja sa njim nemam komunikaciju“, rekao je Vidić.

Liverpul prvak Engleske posle 30 godina

Posle 30 neuspešnih godina, nekih mračnih dana, pa čak i boravka na sredini tabele, Liverpul je krajem juna konačno uspeo da osvoji 19. šampionsku titulu.

Sve je počelo 9. avgusta 2019. godine, kada su u prvom meču nove sezone savladali Norič sa 4:1, što je najavilo šta će se dešavati u ostatku sezone.

Na kraju 2019. godine već su imali 13 bodova prednosti, a razlika se dodatno uvećala do 25. marta, kada je liga obustavljena zbog korona virusa.

Klop je nešto kasnije priznao da je bio zabrinut da se sezona možda ne poništi usred epidemije virusa.

Ipak, nastavljeno je i Liverpul je došao do dugoočekivane titule.

Klasične proslave titule u gradu na Mersisajdu nije bilo zbog pandemije, mada su se navijači ipak okupili u nešto manjem broju na ulicama, jer 30 godina čekanja je bilo jače od straha od zaraze.

Slavili su ovaj pehar i na Balkanu, gde postoje klubovi navijača Liverpula u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije.

„Iskreno da ti kažem, sa Liverpulom koliko smo videli nekih loših stvari, ja još ne mogu da poverujem u sve ovo“, rekao je za BBC na srpskom Branko Vukoslavović, predsednik crnogorskog kluba navijača.