Farmakološkinja Ljiljana Gojković Bukarica je, gostujući u Beogradskoj hronici na RTS-u, istakla da je u najnovijem protokolu za liječenje kovida 19, koji je izradila tamošnja Radna grupa, sve detaljno opisano, te da bi bilo dobro da ga se svi ljekari pridržavaju.

Prvi put su, ističe, izbačene velike doze vitamina, za koje se pokazalo da ne pomažu onoliko koliko se mislilo.

„Visoke doze vitamina koje su bile u protokolu, i pre toga što su bile preporuke SZO, nisu dale neke rezultate. Pokazalo se da je veliki trošak ljudima da kupuju to u ogromnim količinama, a da je rezultat skroman. Najgore je da može da bude štetan. Visoke doze vitamina ce baš mogu da štete, tako da se poveća kiselost urina. Kad se to poveća, mogu da se očekuju neželjena dejstva mnogih lekova, da se dobije infekcija bakterijama koje vole tu kiselu sredinu“, rekla je Gojković Bukarica, članica Radne grupe za izradu protokola lečenja kovid 19.

Ističe da oni koji su se liječili po starom protokolu nemaju razlog da budu zabrinuti.

„Sigurno te posledice nisu bile teška neželjena dejstva. To je moglo da se pojavi u malom procentu ili ne. Na početku protokola smo sledili SZO i najveće organizacije na svetu… Niko nije znao na početku sa čim imamo posla, nego se oslanjalo na stara znanja – kako se leči ebola, to je korona, kako se leči Sars-Mers, to je isto korona, i teške forme gripa“, ističe profesorka.

Kokošja supa i limun – najbolji za prvu fazu 

Naglašava da su u novom protokolu po prvi put razjašnjene sve dileme – između ostalog, da ne treba davati intravenski infuzije vitamina C, ili ogromne doze cinka i vitamina D, u prvoj fazi blage bolesti.

„Najbolje ako to može da se nadoknadi u limunovom soku. Najbolje je unositi dva do tri litra tečnost, pa da to bude kroz čaj, limunadu“, kaže Ljiljana Gojković Bukarica.

Poručuje i da se u naučnoj publikaciji pojavilo nešto što su i naše bake znale.

„Kokošja supa je najbolja u toj prvoj fazi bolesti“, dodaje farmakološkinja i napominje da bez tri litra tečnosti nema liječenja.

Govoreći o antibioticima, istakla je da ih nikako ne treba koristiti za liječenje u kućnim uslovima – ukoliko pacijent nema visoke leukocite ili parametre bakterijske infekcije.

„A to skoro niko nema, sem neko ko je već bolestan, ko je izašao iz bolnice, pa nosi to u sebi… Utvrđeno je da virus korona uopšte ne prate bakterijske infekcije, samo šest posto, dok grip prate 50 posto. Mi smo mislili da će to tako biti, zato su bili antibiotici u prvim protokolima“, kaže Gojković Bukarica.