Foto: Pixabay –

Dugogodišnji holandski premijer Mark Rute postao je novi generalni sekretar NATO saveza.

Umesto Norvežanina – Holanđanin.

Bivši holandski premijer Mark Rute preuzeo je dužnost generalnog sekretara NATO-a, sa koje se posle više od decenije povukao Jens Stoltenberg.

„Izuzetna je čast biti imenovan za generalnog sekretara NATO“, rekao je 57-godišnji Rute.

„Alijansa jeste i ostaće kamen temeljac naše kolektivne bezbednosti, vođenje ove organizacije je odgovornost koju ne shvatam olako“, napisao je na Iksu.

Podrška Ukrajini, jačanje kolektivne odbrane i razvoj partnerstva sa zemljama koje nisu deo vojnog saveza formiranog 1949. godine glavni su ciljevi Alijanse, naveo je Rute.

Među 32 članice Alijanse je danas veći deo Balkana.

Prva je ušla Slovenija 2004, potom Hrvatska i Albanija 2009, zatim Crna Gora 2017, a na kraju Severna Makedonija 2020. godine.

Bosna i Hercegovina (BiH) nije deo NATO, iako je od 2006. deo Partnerstva za mir, a od 2018. i Akcionog plana za članstvo.

Zukan Helez, ministar odbrane BIH, izjavio je u aprilu da je Bosna „stepenicu od poziva za punopravno članstvo“, iako se tome protive zvaničnici Republike Srpske, jednog od dva entiteta formiranih Dejtonskim sporazumom.

Tu prate politiku Srbije, koja nije deo NATO, već zastupa ideju vojne neutralnosti.

NATO savez predstavlja sistem kolektivne odbrane u kojem članovi pristaju na međusobnu odbranu od napada bilo kog spoljnog elementa, navodi se na njihovom sajtu.

Sedište je u Briselu, dok je Vrhovna komanda u Monsu, takođe u Belgiji.

Prilikom osnivanja imao je 12 članica, a taj broj je danas porastao na 32 – poslednje su se pridružile Finska (2023) i Švedska (2024).

Ko je Mark Rute
Rute je na vlasti u Holandiji bio poslednjih 14 godina, što ga čini premijerom sa najdužim stažom u ovoj zemlji.

Ima sedam braći i sestara, u mladosti je hteo da bude pijanista, ali je diplomirao istoriju na Lejden univerzitetu u Holandiji.

U politici je od početka dvehiljaditih, a lider Narodne stranke za slobodu i demokratiju bio je 2006. do 2023. godine.

Važi za iskusnog igrača na svetskoj političkoj sceni.

Veliku pažnju privukao je 2014, posle pada malezijskog leta MH17 kada je poginulo svih 298 putnika i članova posade, među kojima i 196 državljana Holandije.

Tada je obećao da će odgovorne privesti pravdi.

„Činjenica da ima toliko iskustva u pronalaženju načina za napredovanje, kompromisa, ubeđivanju ljudi i povezivanju sa njima – mislim da će mu to biti veoma, veoma korisno“, rekla je Kajsa Olongren, bivša holandska ministarka odbrane.

Olongren i drugi njegovi saradnici, Ruteov stil rukovođenja opisuju kao „praktičan“.

Međutim, NATO diplomate kažu da se od njega očekuje da „radi iste stvari, ali u većem obimu i na drugačiji način“.

U tom smislu, pod njegovim vođstvom se ne očekuje velika reforma NATO misije, ali mnogo zavisi od toga da li Rute može da usaglasi sve članice Alijanse.

Sposobnost NATO-a da zaštiti skoro milijardu ljudi u zemljama članicama zavisi ne samo od vojne snage, već i od političkog jedinstva.

Dolaskom Rutea na čelo, NATO će biti u „dobrim rukama“, ocenio je Stoltenberg.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov takođe ne očekuje da će imenovanje Rutea dovesti do promene u politici Alijanse, koju naziva „neprijateljskom“.

NATO na Balkanu

NATO je svakodnevno prisutan i na Balkanu, kojim se Stolbenberg često bavio, posebno nekim od najproblematičnijih pitanja, poput Kosova, situacije u Bosni i Hercegovini i održavanjem mira.

Poslednji put je u zvaničnoj poseti Beogradu bio je u novembru 2023. godine, kada se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Iste godine, srpske jedinice učestvovale su na vojnoj vežbi sa pripadnicima oružanih snaga država članica NATO.

Veliku pažnju je izazvala i najava otvaranja dve NATO baze u Albaniji, a često se u medijima pominje i mogućnost da jednu dobija i Crna Gora.

Međutim, te tvrdnje i vlasti Crne Gore i NATO uvek negiraju.

Aerodromi članica NATO takođe su dostupni za korišćenje avionima Alijanse.

O jednom od njih, aerodromu Cerklje u Sloveniji, pisalo se još 2003. godine, kao o budućoj „prvoj NATO bazi na području bivše Jugoslavije“.

Reč je o aerodromu na desetak kilometara od granice Hrvatske i Slovenije, koji je bio jedan od najvećih u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ).

Aerodrom je tada koristila Jugoslovenska narodna armija (JNA) i oko njega je bilo borbi prilikom otcepljenja Slovenije od Jugoslavije.

Cerklje je danas centralni vojni aerodrom slovenačke vojske, ali i baza logističke podrške NATO i OEBS-a, piše Tango siks, portal koji se bavi avijacijom.

I on je pod rekonstrukcijom, koja bi trebalo da bude završena završena do 2028. godine.

Veliku ulogu NATO je imao i u sukobima na području bivše Jugoslavije.

U februaru 1994. snage Alijanse oborile su četiri aviona Vojske Republike Srpske (VRS) u Bosni i Hercegovini.

U avgustu 1995, NATO avioni gađali su položaje VRS, dok je u aprilu 1999, Alijansa počela operaciju bombardovanja Jugoslavije.

Povod za vojnu intervenciju NATO saveza, pokrenutu bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije.

Bombardovanje je trajalo 78 dana, u napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna.