Rok muzičar i pjesnik Borisav Bora Đorđević, koji je rano jutros preminuo, u 72. godini, u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, posle teške borbe sa hronično opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), biće sahranjen na Centralnom groblju u rodnom Čačku.

– Bora će po njegovoj želji počivati u Čačku – rekao je za „Novosti“ menadžer „Riblje čorbe“ Bane Obradović. – Napustio nas je veliki čovjek, muzičar, pjevač, kompozitor, genije, pisac, drug i brat. Čovjek koga nikad nećemo zaboraviti. Svojim djelima je ostavio neizbrisiv trag, čast je bilo poznavati ga. Ovo je veliki gubitak za sve.

Bora Đorđević je rođen 1. novembra 1952. godine u Čačku. Već od ranih dana pokazuje veliku interesovanje za muziku, a posle turbelentnih godina odrastanja i boravka u istražnom zatvoru zbog nedozvoljenih aktivnosti, seli se za Beograd i upisuje gimnaziju.

Tokom 1978. godine nastaje čuveni bend „Riblja čorba“ koji je jako brzo privukao veliku pažnju. Ono što karakteriše grupu su provokativni tekstovi i jedinstven stil.

Prvi nastup imali su u malom mestu Elemir, gdje su odmah privukli pažnju lokalne publike. Karakteristika benda bili su energični koncerti, vrlo brzo se za njih pročulo širom Jugoslaavije.

Po izdanju albuma „Koza nostra“, 1990. godine, bio je optužen za „vrijeđanje radničke klase Jugoslavije“, ali su optužbe odbačene.

Pred početak raspada SFRJ, o Miloševiću je mislio sve najbolje: „Sad će i ovoga sjajnog čovjeka koji zna šta hoće i koji to umije da uradi pokušati umiriti i s*ebati…“

Nakon početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Đorđević je bio pristalica vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Sa razvojem ratnih događanja, postaje veliki protivnik vlasti Slobodana Miloševića, i taj svoj stav je izrazio albumom „Njihovi dani“ koji je izdao samo pod svojim imenom, bez etikete „Riblja čorba“. U nekim kasnijim intervjuima, Đorđević je govorio da su zbog pjesme „Baba Jula“ Miloševići naručili njegovo ubistvo.

Bio je član Gradskog odbora DSS-a u Beogradu. Nakon političkih promjena u Srbiji, bio je neko vrijeme na poziciji savjetnika ministra kulture u Vladi Srbije 2004, ali je već sledeće godine bio prinuđen da podnese ostavku.

Bio je oženjen Draganom Đorđević, sa kojom ima sina Borisa, a sa njima je živjela i Tamara, Draganina kćerka iz prethodnog braka. Borisav i Dragana su se sporazumno razveli 5. februara 2007, a Borisav joj je ostavio stan u kojem su živjeli. Dragana Đorđević je izvršila samoubistvo 23. marta 2007.

Po drugi put se oženio dvadeset šest (neki izvori kažu dvadeset osam godina) mlađom Rudničankom Aleksandrom. Vjenčanje je obavljeno na Rudniku, 18. novembra 2009. Aleksandru je upoznao tokom turneje po SAD. Nakon četiri godine je i ovaj brak okončan.

Dobitnik je nagrade akademije Ivo Andrić za knjigu poezije Pusto ostrvo, 2018. godine. Objavio je desetak knjiga.

Počasni građanin Čačka postao je 2022. godine.

Posljednje godine života proveo je u Sloveniji, čije je i državljanstvo, pored srpskog, imao.

Ako se među brojnim pesmama neka može nazvati „ličnom kartom“ Bore Đorđevića, onda je to svakako „Pogledaj dom svoj anđele“, s kojom je završavao nastupe.

Pjesma „Pogledaj dom svoj anđele“ nastala je sasvim spontano 1985. godine i dio je albuma „Istina“. Nosi isti naziv kao i roman Tomasa Vulfa koji govori o američkoj krizi.

– Pjesma „Pogledaj dom svoj anđele“ nastala je neobično, jer se sama pisala. Otišla je mimo moje volje, slike su same dolazile. Nije baš najpravilnija rima, ali tako mi je došla – ispričao je svojevremeno Bora i dodao:

– Jako sam je dugo pisao kako bih bio sasvim zadovoljan svakom rečju. I onda je pesma imala svoj život. Na svakom mestu različito zvuči – kada je bend svira, kada je peva hor i svira simfonijski orkestar, različito zvuči u razrušenom Vukovaru, gde su u publici bila samo deca, različito zvuči u Štrpcu na Kosovu i Metohiji – zaključio je svojevremeno.

Bora je u martu prošle godine održao koncert u rodnom Čačku, a publici se obratio recitovanjem svoje autobiografske pesme, „Dve gitare“ .

– Meni stvarno nije dobro,

Bolestan sam skroz na skroz,

Biće da sam bostan obro,

Pripremite plavi voz.

Dani su mi odbrojani,

Životni mi prošo vek,

U bolnici u Ljubljani

Nemaju za mene lek.

Ne trošite džabe pare,

Nisam tol’ko važan lik,

Ukrstite dve gitare,

Nek to bude spomenik.

Konzilijum saopštenje

Objavljuje svaki dan,

Da upozna javno mnjenje,

Koliko sam bolestan.

Moje telo pošaljite

U Čačak, u Srbiju,

U Ljubljani ostavite

Srce, neka bude tu.

Ne trošite džabe pare,

Nisam tol’ko važan lik,

Ukrstite dve gitare,

Nek to bude spomenik