Planirana ulaganja države u kompaniju “Montenegro erlajns” (MA) su opravdana, uvažavajući načelo investitora u tržišnoj ekonomiji, navedeno je u analizi opravdanosti predloženog ulaganja u MA koju je uradila kancelarija revizorsko-konsultatske agencije “Dilojt” (Deloitte) iz Beograda u koju su “Vijesti” imale uvid.

Oni navode da su ovaj zaključak donijeli na bazi pretpostavki i analiza prikazanih u ovom dokumentu, koje su urađene na osnovu podataka dobijenih od rukovodstva kompanije, uz ogradu da su dobijeni podaci tačni.

“Pouzdali smo se u pribavljene podatke i informacije bez nezavisne potvrde vjerodostojnosti podataka i informacija. Takođe, nismo izvršili reviziju pribavljenih podataka te ne izražavamo mišljenje niti bilo koji drugi vid potvrde vjerodostojnosti podataka”, naveo je Dilojt.

Kako su objasnili, analizu su uradili za potrebe Ministarstva finansija prema ugovoru o finansijskom savjetovanju “iz decembra 2019”, a završena je 13. decembra nakon što su analizirali predlog zakona o MA, Plan finansijske konsolidacije i osnovnog pravca razvoja MA, finansijske i revizorske izvještaje i druge javne podatke i obavili razgovore sa članovima uprave MA. Ovo znači da je analiza ugovorena i urađena za svega nekoliko dana.

Dilojt je analizirao dva alternativna scenarija – podršku države od 155 miliona eura, a drugi je stečaj kompanije.

“Država bi planiranim ulaganjima ostvarila neto sadašnju vrijednost od 17,8 miliona eura, što je značajno više od 2,8 miliona eura koliko je projektovana vrijednost u alternativnom stečajnom postupku”, glavni je zaključak analize Dilojta.

Ovo pokazuje u koliku krizu je dovedena kompanija i koliki je njen minus, kada će nakon ulaganja od 155 miliona njena vrijednost biti 17,8 miliona.

Dubinu problema u koji je doveden MA, i pored dosadašnje izdašne državne pomoći, pokazuje i analiza mogućeg stečaja. U tom slučaju bi, kako je navedeno, nakon naplate garancija i preuzimanja depozita, potraživanja povjerilaca iznosila 102 miliona eura, dok bi se od prodaje imovine kompanije moglo dobiti najviše 5,5 miliona eura. Povjerioci bi naplatili najviše 5,4 odsto svojih potraživanja, a država bi za svojih 52,2 miliona eura mogla dobiti 2,8 miliona.

Dilojt navodi da će prema planu u 2020. godini biti u kompaniju uloženo 100,2 miliona eura kojim će biti pokriveni dugovi kompanije prema državi, Aerodromima, Hipotekarnoj banci, dobavljačima, kao i novac za održavanje likvidnosti i reastauraciju motora. Plaćanje dugova kontroli leta predviđeno je u četiri rate od 2020. do 2023. godine, dok će ulaganje u nabavku novih polovnih aviona od 50 miliona eura sprovesti u periodu od 2021. do 2024. godine u godišnjim ratama od po 12,5 miliona eura.

Kompanija sada ima četiri operativna aviona, od čega je jedan njen, za dva plaća zakup a jedan je nabavljen preko lizinga. Zbog nabavke novih aviona kompanija će, kako je navedeno, imati manje troškove zakupa zbog čega će godišnje imati neto uštedu od 6,5 do 6,9 miliona eura.

Ako kompanije dobije ovu državnu pomoć, 2020. će prema analizi završiti sa gubitkom od 6,6 miliona eura. U 2021. će nakon nabavke aviona imati profit od 3,3 miliona eura, kao i u 2022, dok bi 2023. neto dobit iznosila 5,1 milion eura. Poslovni prihodi kompanije bi, prema ovom scenariju, porasli sa 76 miliona u 2020. na 82 miliona u 2023, dok bi istovremeno rashodi pali sa 80 na 71 milion. Troškovi amortizacije, zbog nabavke novih aviona, porasli bi sa 1,2 na 5,2 miliona eura. Profit bi nastavio da raste pa bi 2028. iznosio 5,7 miliona eura.

Dilojt navodi da se radi o planovima i podacima dobijenim iz kompanije. U troškovima je za plaćanje aerodromskih usluga navedena cifra od 11,5 miliona eura. Nije analizirano da li će i kako davanje crnogorskih aerodroma privatniku u zakup uticati na ove cijene.

Poslanicima je juče dostavljena samo ova analiza, bez Plana konsolidacije MA kojim se analiza bavi. Nema ni istraživanje tržišta i uticaja MA na turizam kojeg je uradio konsultant E3, kao ni najvažnijeg dokumenta mišljenja Agencije za zaštitu konkurencije i Evropske komisije da li se ovim pomaganjem MA krše evropska pravila.

Vlada i Nurković znali šta piše u analizi prije nego što je završena

Vlada je predlog zakona o MA usvojila 9. decembra sa obrazloženjem u kojem se poziva na mišljenje konsultanata da je pomaganje avio-kompaniji opravdano. To je bilo četiri dana prije nego što je Dilojt završio analizu, a osam dana prije nego što je analiza 17. decembra potpisana i poslata Vladi. Ministar saobraćaja Osman Nurković se 12. decembra na konferenciji za novinare pozivao na analize konsultanata. Prva sjednica Odbora za ekonomiju o spornom zakonu počela je 17. decembra (zakazana pet dana ranije), kada su poslanici odbili da o njemu raspravljaju dok ne dobiju biznis-plan i analize. Dan kasnije, poslanici DPS-a na novoj sjednici odbora daju podršku zakonu bez bilo kavih dokumenta, jer je Nurković kazao da konsultan ne dozvoljava da analize pokaže poslanicima.

Pretumbavanje budžeta zbog MA i palih garancija u Budvi

Ministarstvo finansija predalo je sedam amandmana na predlog budžeta i na odluku o zaduživanju u 2020. godini iako je ta dokumenta utvrdilo prije samo mjesec.

Amandmanima se budžetska rezerva povećava za 66 miliona eura za potrebe konsolidacije MA, a istovremeno se izvorni prihodi povećavaju za isti iznos, očekujući da će se novac vratiti u budžet. Iznos garancija u budžetu se povećava za 27,25 miliona eura jer će toliki kredit uzeti Opština Budva da bi platila pale garancije za gradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Odluka o zaduživanju se takođe mijenja zbog ovih garancija. 

Iz tekstualnog dijela budžeta izbačene su cifre koje su se odnosile na iznos depozita i novca koji će biti povučen od Eksim banke.

Kod Fonda rada je iznos od 250 hiljada eura prebačen sa stavke otpremnine na “garantovane zarade”. Za DRI je povećan iznos za 175 hiljada eura, Agenciji za zaštitu prirode predviđa se dodatnih 250 hiljada za program monitoringa kvaliteta vazduha, dok se iznos sa izgradnju ulica u Tivtu povećava za 10 hiljada.