Nepuna tri mjeseca prije nove žetve Srbija ima više od milion tona „stare“ pšenice samo za izvoz i nekih 900.000 tona kukuruza, koje zbog zabrane izvoza ne može da prodaje kupcima iz inostranstva. Nagomilano žito još stoji u silosima koji treba da se prazne za novu žetvu, a zabrani će u ponedeljak biti pun mjesec.

Izvoznici su zabrinuti, kao i poljoprivrednici jer ne mogu da prodaju robu za koju kupce imaju, a država je od 11. marta i uvođenja zabrane izvoza pšenice i kukuruza, dozvolila da preko granice ode samo jedan mali dio već ugovorenih roba za Albaniju i Italiju.

Sav ostali izvoz stoji, a u Udruženju Žita Srbije u kom je 60 kompanija koje pokrivaju 90 odsto izvoza zabrinuti su jer ako se ovako nastavi kompanije koje ne ispoštuju ranije ugovorene poslove zbog ove zabrane plaćaće stotine hiljade evra za penale.

Direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović kaže da ne postoji način na koji se određuje prioritet destinacija na koje će kukuruz i pšenica ići, te da oni nemaju informacije o tome na koji način se biraju ugovori i koje količine iz ugovora prolaze, a koje ne.

„Vlada nema ni zakonsku obavezu da podnosi izveštaj o tome, tako da je privreda generalno u neznanju šta nas čeka. Pritom sve vrijeme niko i ne priča o suncokretovom ulju i pšeničnom brašnu proteklih mjesec“, kaže Savović.

U ovom trenutku, kako kaže, Srbija ima najmanje 900.000 tona kukuruza i više od milion tona pšenice u zalihama, dostupne izvozu, a od ranije potpisanih ugovora ukupno samo u Udruženju ima za 670.000 tona kukuruza i 460.000 tona pšenice.

Za mjesec dana samo mali dio je sa zaliha otišao van granica, u Albaniju, što je lično predsjednik države Aleksandar Vučić dogovorio sa albanskim premijerom Edijem Ramom, a nakon toga minimalne količine otišle su i za Italiju. Za naše žitarice sada postoji i interesovanje iz Slovenije, jer je ova država većinski uvozila iz Mađarske iz koje je odnedavno zbog rata u Ukrajini izvoz zabranjen.

„Znamo da će Srbija izvoziti pšenicu određenom broju zemalja koje se nađu na listi i očekujemo da i mi budemo među njima“, rekao je slovenački ministar poljoprivrede Jože Podgoršek za RTV.

Saradnja Srbije na ovom polju sa Slovenijom nije velika, naime, prema podacima Privredne komore Srbije od jula 2021. pa zaključno sa martom ove godine Srbija je izvezla 828.774 tone pšenice ukupno, od čega je u Sloveniju otišlo 625 tone. Prošle godine Srbija je izvezla u Sloveniju nepunih 520 tona pšenice, godinu prije toga 200 tona, a 2019. godine 300 tona.

Sunčica Savović kaže da su količine koje odlaze put Slovenije minimalne, i da je osim 520 tona pšenice, u ovu zemlju otišlo i 266 tona kukuruza, što je deset kamiona mahom sjemenske robe.

„Imamo minimalnu količinu potpisanu sa njima, u redu je što Slovenci sada traže jeftinije rješenje, ali ugovori za Sloveniju su minimalni i onog trenutka kada se ukine zabrana, novi ugovori će se potpisivati po tržišnim cijenama“, ističe Savović.

Ona napominje da se mora se imati u vidu da dok je zabrana na snazi ne mogu da se potpisuju novi ugovori, što bi se inače u ovom trenutku radilo.

„Ne da nam se žuri, nego gori pod nogama. Zbog selektivnog odobravanja izvoza za pojedine destinacije i selektivnog odabira ugovora koji će proći za određene destinacije svi drugi izvoznici imaju problem i pitanje je trenutka kada će njihovi kupci da pokrenu međunarodne arbitraže koje će doći na naplatu u roku od tri do četiri mjeseca“, naglašava Savović.

Ona ističe da se u redovnim okolnostima u maju i junu ne trguje starim rodom pšenice, već se čeka nova žetva i potpisuju se ugovori za novi rod pšenice.

„Ova zabrana će se preliti na privredu, a onda našim izvoznicima preostaje borba sa vjetrenjačama, mogu da tuže državu a bez obzira na to što je odluka države uzrokovala probleme, to strane kupce ne interesuje. Po kompaniji to su penali vrijedni stotine hiljada evra, što je dovoljno da se okrene ključ u bravi i da ljudi koji rade u tim firmama ostanu bez posla“, kaže Sunčica Savović, napominjući da smo mi trenutno „veći Ukrajinci od Ukrajinaca“ jer je i Ukrajina prošle nedelje odobrila izvoz žitarica preko granica zemalja Zapadne Evrope.

U Ministarstvu poljoprivrede je nakon uvođenja zabrane izvoza rečeno da će se odluka preispitati u najkraćem roku, ali se to još nije desilo. Tokom jučerašnjeg dana ni u ovom, ali ni u Ministarstvu trgovine nisu odgovorili na pitanje kada će biti ukinuta zabrana izvoza i da li će možda biti odobren izvoz za Sloveniju.

Kada je uvedena zabrana, Aleksandar Vučić je rekao da će ono što ostane pšenice država otkupiti po tržišnim cijenama i da će na zalihama biti bar 20 odsto više nego što je potrošnja.