Ako izuzmemo borbu protiv koronavirusa, što je trenutno u prvom planu u globalnim okvirima, najveći izazovi za novu izvršnu vlast biće u oblasti ekonomije. 

Sudeći po izjavama lidera tri koalicije koje su osvojile najviše mandata i koje će formirati novu vladu i većinu u parlamentu, očekuju se rebalans budžeta jer je prethodni rebalans rađen na osnovu projekcije prihoda od turizma na nivou od 40 odsto prošlogodišnjih što neće biti slučaj, i zahtjevi za reprogramom kredita, imajući u vidu da Crna Gora treba već u novembru da vrati 160 miliona eura duga, a naredne godine 497 miliona.

Za sada je nepoznanica da li će biti nastavljena gradnja auto- puta Bar- Boljare, a neizvjesno je i šta će se desiti sa započetim postupkom davanja pod koncesiju Aerodroma Crne Gore. 

Ministarstvo saobraćaja na čijem čelu je Osman Nurković je nedavno saopštilo da odluku o valorizaciji oba crnogorska aerodroma prepuštaju novoj vladi, ali da preporučuju da se taj postupak nastavi od zaključene pretkvalifikacione faze, gdje su već promovisani tzv. kvalifikovani ponuđači koji zadovoljavaju kriterijume da se prijave na tender koji treba da bude raspisan. 

Kako konsolidovati javne finansije: Profesor na Fakultetu za menadžment u Herceg Novom, dr Vasilije Kostić i ekonomski analitičar Predrag Drecun saglasni su oko konsolidacije javnih finansija i potrebe za rebalansom budžeta. Oni ističu da od projekta gradnje auto- puta kroz Crnu Goru do granice sa Srbijom ne treba odustati, već da gradnju treba nastaviti novom dinamikom i uz nove izvore finansiranja.

Predrag Drecun

Profesor Kostić za Portal Analitika kaže da će, imajući u vidu kontekst, odnosno najveći pad svjetske ekonomije u istoriji koji razumljivo pogađa i Crnu Goru, najveći izazov za novu vladu biti konsolidacija javnih finansija ,,jer je u vezi sa servisiranjem obaveza, ostvarenjem dinamične stope ekonomskog rasta i shodno tome potrebnih javnih prihoda, te očuvanjem radnih mjesta, što će sve zajedno biti izuzetno težak zadatak”. 

Potreban konsenzus o strategiji razvoja ekonomije: Ekonomski analitičar Predrag Drecun ocijenio je u izjavi za Portal Analitika da novu Vladu očekuju dvije vrste problema– konsolidacija javnih finansija, uključujući rebalans budžeta i kreiranje novog modela razvoja nacionalne ekonomije. 

,,Prvi set aktivnosti nove izvršne vlasti treba da bude usaglašavanje stavova vezano za novi model, odnosno strategiju, ekonomskog razvoja Crne Gore. Prioritet bi trebalo dati razvoju realnog sektora, energetike, ali i poljoprivrede i turizma, sa uvezivanjem ta dva sektora i uz smanjenje uvozne zavisnosti.Oko toga treba postići konsenzus, što može biti problematično, ali i ne mora. Dakle, bilo bi dobro da kompletna opozicija podrži tu strategiju. Ne bi bilo loše ni da strategija prođe javnu raspravu od dva mjeseca prije usvajanja konačne verzije”, sugeriše Drecun.

Drugi niz aktivnosti nove Vlade odnosiće se, uvjerava naš sagovornik, na konsolidaciju javnih finansija, kresanje budžetskih rashoda i povećanje budžetskih prihoda. 

,,Rebalans budžeta jeste neophodan- što se tiče ušteda, prostora svakako ima u smanjenju državne administracije, ali to treba raditi oprezno. Prihodi budžeta se mogu povećati, ali novac treba tražiti i spolja, diplomatskim kanalima. Ono što bi značajno moglo do olakša našu poziciju je pristup EU fondovima, naročito u oblasti izgradnje infrastrukture”, naglasio je Drecun. 

Igra pogađanja: Profesor Kostić u izjavi za naš portal podvlači da je realno očekivati da dođe do rebalansa budžeta, imajući u vidu da su projekcije ostvarenja prihoda od turizma bile optimistične i da je samim tim prihod budžeta nerealan. 

-Rebalans budžeta je, podsjetiću, čin ponovnog uspostavljanja budžetske ravnoteže – upodobljavanja strukture budžeta realnom stanju i što taj čin rezultira realnijem ishodu to je budžet stabilniji. Iz tog razloga mi nije razumljiva povika koja prati svaki rebalans budžeta, a morali bi razumjeti da je svako planiranje pa i budžetsko, svojevrsna“igra pogađanja” sa manje ili više uspjeha, ali u osnovi “pogađanje.”- konstatovao je Kostić.

Nastaviti gradnju auto-puta: Što se tiče gradnje auto-puta kroz Crnu Goru do granice sa Srbijom, Drecun ističe da se taj kapitalni infrastrukturni projekat mora nastaviti i da bi bila šteta da ostane nedovršen.

“Za Crnu Goru je to izuzetno bitan projekat i gradnju auto-puta Bar-Boljare treba nastaviti uz nova pravila sa izvođačem radova, kineskom kompanijom CRBC i novom dinamikom”, istakao je Drecun. 

Profesor Kostić kaže da je prilično siguran da projekat prve dionice autoputa neće biti obustavljen. 

“Možda zbog najavljenih revizija bude usporen, ali vjerujem da će prva dionica biti realizovana jer bi, pri ovom stepenu završenosti to bilo krajnje necjelishodno i kontraproduktivno ne samo iz ekonomskih nego iz mnogih drugih razloga. Osim toga, radi se o velikom finansijskom ugovoru sa vrlo značajnim partnerima, ekonomskim i političkim, kao i značajnim ugovornim obavezama za kapitalno važan za Crnu Goru. Što se tiče odluke o nastavku gradnje autoputa ili druge dionice, vjerujem da će ona biti pod snažnim uticajem ukupne ekonomske situacije izazvane virusom i, shodno tome, mogućnostima finansiranja dalje izgradnje, kao i pod uticajem najavljenih revizija ugovora o gradnji što može da uslovi odlaganje, ali ne vjerujem da će to značiti i odustajanje od projekta”, naveo je Kostić. 

Vasilije Kostić

Podsjetio je da su prije korona krize javne finansije, uprkos tome što gradnja auto-puta nije zaustavljena i što preporuke MMF-a nijesu uvažene, bile gotovo oporavljene, što govori da nije bilo razloga da se projekat obustavi. 

“Inače, obustavljanje velikih međunarodnih projekata kao što je ovaj, u periodu oporavka finansija, bio bi skopčan sa ozbiljno negativnim društveno– ekonomskim i političkim percepcijama. Mislim da bi sada bilo najskuplje prekinuti izgradnju pri ovom stepenu završenosti, a za drugu dionicu mislim da je potrebno tražiti neki oblik međunarodnih aranžmana i saradnje, odnosno partnerstva, s obzirom da su naše finansije prenapregnute i da zbog korona krize predstoji period ponovne konsolidacije i jačanja održivosti javnih finansija”, ocijenio je Kostić. 

Reprogram (ne)će ugroziti kreditni rejting države: Drecun smatra da će, u vrijeme korona krize, međunarodne institucije imati razumijevanja za zahtjev za reprogramom kredita. 

“Vjerujem i da će se pozitivno političko raspoloženje međunarodne zajednice prema novoj vlasti preliti u podršku i naklonost, da se dobije, da tako kažem, predah u vremenu. Postoje i opcije da se ti dugovi smanje, ili prebiju”, naveo je Drecun. 

On ne misli da bi eventualni reprogram kredita ugrozio kreditni rejting države. 

,,Ako se zna da je koronavirus uzrok krize javnih finansija, vjerujem da to neće uticati na pogoršanje kreditnog rejtinga Crne Gore”, rekao je Drecun.

Profesor Kostić, međutim, kaže da se nada da do potrebe za reprogramom neće doći. 

“To samo po sebi ne bi nikako bio dobar signal međunarodnim finansijskim organizacijama, a i negativno bi uticao na naš kreditni rejting što bi izvjesno pogoršalo situaciju u budućnosti. Upravljanje državnim finansijama je kvalitativno drugačiji proces od upravljanja, doduše sličnim, ali opet vrlo različitim, lokalnim opštinskim finansijama, za koje je reprogram obaveza po kreditima često korišćen instrument, ali se na njega nikada ne gleda s odobravanjem. Država ni približno ne funkcioniše kao opština iz, prvo naizgled ali samo naizgled, trivijalnih razloga– broja stanovnika i statusa entiteta jer upravo broj ljudi u zajednici i status zajednice (entitet, država) kvalitativno mijenja dinamiku odnosa unutar nje/ga i spolja.Veličina zajednice (entiteta, države) i njen status može biti važnija i često jeste od samog sistema. Stoga, mehanizmi karakteristični za upravljanje u jednoj zajednici nijesu odgovarajući u drugoj i o tome se, naravno, vodi računa pa se biraju oni mehanizmi koji su dostupni i koliko- toliko odgovarajući u datoj situaciji”, pojasnio je Kostić. 

Proučiti razloge za i protiv valorizacije aerodroma: Drecun naglašava da odluku o valorizaciji Aerodroma Crne Gore treba u potpunosti prepustiti novoj Vladi.

“Prethodni ministar ne treba da daje instrukcije novoj Vladi i eventualnu valorizaciju oba crnogorska aerodroma, ako je to potrebno, treba sprovesti bez neprimjerenih uticaja stranih faktora”, poručio je Drecun.

S druge strane, prof. Kostić kaže da je prirodno da nova vlada, zbog sopstvene odgovornosti, želi da prouči razloge za i protiv o mnogo manje važnim pitanjima, a kamoli o nečemu tako značajnom kao što je valorizacija aerodroma. 

“Očekujem da se o tome neće brzo izjašnjavati jer stvar treba dobro proučiti, a i kontekst nije dobar imajući u vidu kovid krizu”, rezonuje Kostić.

Nema evolucije sistema bez njegove promjene: Profesor Kostić ističe da je, kada se govori o diversifikaciji ekonomije, korona kriza u tom smislu i izvjesna šansa “jer sistemu ne ostavlja izbor već mu daje mogućnost da se promijeni- prilagodi novonastalim promjenama-koje se možda ne bi ni realizovale bez aktuelnih događaja”. 

“Uobičajeni naziv za takvu situaciju je kriza, a ne bi bilo netačno da to zovemo šansom jer evolucije sistema ka „antikrhkosti“ nema bez njegove promjene– bez mutacije i izgrađivanja rezistencije na nove uslove kako sugeriše mikrobiologija. Diversifikacija je neophodna i na nju ne treba gledati kao na teškoću, a na njene pravce, što je jedna od značajnijih dilema, je u dobrom dijelu ukazala sama ekonomska situacija izazvana koronom. Dakle, pravci su poznati, a izbor i modaliteti su moguća nepoznanica i moraju biti specifični– naši, što će reći da odgovaraju našim karakteristikama i našim potrebama”, zaključio je Kostić.