Naučnici sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji i Mas Dženeral Brigam univerziteta u SAD kažu da su prethodna istraživanja pokazala da rad u noćnim smjenama može dovesti do „ozbiljnih“ zdravstvenih rizika za kardiovaskularni sistem.

Oni predstavljaju dokaze da njihova studija, objavljena u časopisu „Nature Communications“, ukazuje na to da radnici u noćnim smjenama mogu da izbjegnu neke zdravstvene rizike ako konzumiraju hranu samo tokom dana.

Tokom dvonedjeljnog perioda, tim je proučavao 20 zdravih i mladih učesnika istraživanja. Tokom ovog perioda, subjekti nisu imali pristup prozorima ili satovima koji bi im omogućili da nauče kakav uticaj cirkadijalna neusklađenost ima na njihove tjelesne funkcije.

Za potrebe studije, učesnici su morali da ostanu neprekidno budni 32 sata u slabo osvijetljenom prostoru, održavajući identičan položaj tijela i konzumirajući identičnu, manju količinu hrane svakog sata.

A nakon učešća u simuliranom noćnom radu, od njih je zatraženo da izaberu da li će jesti tokom noći, kao što većina noćnih radnika radi, ili samo tokom dana.

Istraživači su zatim ispitali kompenzacijski efekat vremena obroka na faktore koji mogu uticati na kardiovaskularni rizik kod učesnika, uključujući markere autonomnog nervnog sistema, inhibitor aktivatora plazminogena-1 (koji može povećati rizik od krvnih ugrušaka) i krvni pritisak.

Otkrili su da ovi faktori rizika nisu uticali na one učesnike studije koji su konzumirali hranu tokom dana.

„Naše prethodno istraživanje je pokazalo da cirkadijalna neusklađenost – neusklađenost naših ciklusa ponašanja sa našim unutrašnjim tjelesnim satom – povećava kardiovaskularne faktore rizika“, rekao je profesor Frank Šir, direktor Programa medicinske hronobiologije u Brigamu.

Kako je navela dr Sara Čelapa, vanredna profesorka na Univerzitetu Sautempton i vodeći istraživač. željeli su da saznaju šta bi se moglo učiniti da se ovaj rizik smanji, i da njihovo novo istraživanje ukazuje na to da bi vrijeme uzimanja hrane moglo biti rješenje.

„Naša studija je kontrolisala sve moguće faktore koji bi mogli da utiču na konačan rezultat, tako da možemo reći da je efekat vremena uzimanja hrane ono što pokreće ove promjene kada je u pitanju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti“, rekla je dr Čelapa.