U postupku legalizacije do sada naplaćeno nešto više od milion eura, a prednjače Budva, Bijelo Polje, Nikšić i Tivat.
Od 15. jula prošle godine, kada je istekao rok za prijavu nelegalnih objekata, do septembra ove, od ukupno 51 hiljade zahtjeva za legalizaciju, obrađeno je oko 30 hiljada, dok su 643 objekta legalizovana.
„Do sada, jedinice lokalne samouprave su obračunale komunalije u visini od milion 256 hiljada eura, a naplaćeno je milion 147 hiljada. Bijelo Polje, Budva, Nikšić, Tivat ostvarili su najbolje finansijske rezultate. Ima opstina koje su sve zahtjeve obradile – Bijelo Polje, Petnjica, Kolašin, Pljevlja i Kotor“, navodi Marko Čanović iz Ministarstva održivog razvoja i turizma (MORT).
Lokalne uprave su do sada prekinule oko 3.800 postupaka legalizacije, zbog neusklađenosti objekata s postojećom planskom dokumentacijom i neriješenih imovinsko-pravnih odnosa. Veliki broj prijava je sa
nepotpunom dokumentacijom – čak blizu 24 hiljade, i u tim slučajevima je zatražena dopuna. Nakon zakonskog roka pristiglo je oko 2.400 prijava.
„Koje će morati biti odbijene rješenjima jedinaca lokalne samouprave zato što nijesu blagovremeno podnijete“, ističe Čanović.
Da li će biti dodatnog roka za legalizaciju, MORT još nije odlučio.
To će zavisiti od podataka koji se dobiju preklapanjem orto-foto snimka sa svim katastarskim parcelama, što će pokazati koliko je tačno nelegalnih objekata na teritoriji Crne Gore. Na potpunu sliku nelegalnih objekata, i prijavljenihh i neprijavljenih za legalizaciju, još će se pričekati.
„Preklapanje se očekuje u narednih mjesec, dva. Mislim da ćemo tokom naredne godine sigurno imati taj podatak i tada ćemo donijeti odluku o nekom eventualno novom roku za postupak prijave nelegalnih objekata i ako se dođe do ovog dodatnog roka za prijavljivanje, ti objekti koji su građeni nakon završetka orto-foto snimanja neće moći da uđu u proces legalizacije“, poručuje Čanović.
Iako je najavljivan još od decembra prošle godine, orto-foto snimak upotrebljava se od 11. juna ove godine i opštine na osnovu njega donose rješenja o legalizaciji. U MORT-u kažu da se ne može govoriti o
prolongiranju njegove primjene jer je on skenirao stanje u prostoru, u oktobru 2018.
„Da li je bilo nakon toga nelegalne gradnje – naravno da jeste i ta nelegalna gradnja neće nikad moći biti legalizovana. Shodno propisima, oni će morati da plaćaju naplatu za korišćenje prostora, sve do momenta kada se ukaze potreba za njihovim uklanjanjem“, dodaje Čanović.
Prema procjeni MORT-a, mimo procesa legalizacije ostalo je oko 10 hiljada objekata, jer je za njih indikativan podatak da u Crnoj Gori ima 60 hiljada nelegalnih priključaka za struju, a smatraju da je vrlo malo nelegalnih objekata koji nijesu prikačeni na mrežu.
Pročitajte još