Ako imate problema da se probudite i osjećate se umorno uprkos tome što ste dovoljno spavali, problem je vjerovatno u vremenu kada idete u krevet. Prema riječima dr Čarlsa Puze, vrijeme kada idete u krevet je ključno za prolazak kroz sve važne faze sna.

U video snimku koji je podijeljen sa njegovih 811.000 pratilaca na Instagramu, dermatolog školovan na Harvardu i Duku otkrio je jednostavnu formulu za izračunavanje „savršenog“ vremena za spavanje, što će vam pomoći da pređete kroz maksimalan broj ciklusa spavanja.

Ciklusi spavanja se sastoje od četiri faze koje postaju sve dublje. Četvrta i najvažnija faza sna je REM. To je ključno za emocionalnu obradu i kognitivne funkcije, a takođe je i faza u kojoj ćete najvjerovatnije sanjati. Svaki ciklus spavanja traje oko 90 minuta, ali ako se vaš alarm prekine u najkritičnijem trenutku, mogli biste da propustite najkorisniju fazu spavanja. Stručnjaci kažu da je idealno vrijeme za buđenje na kraju punog ciklusa ili na samom početku novog ciklusa, prenosi Index.

Zdravoj odrasloj osobi potrebno je oko sedam do devet sati sna tokom noći. To znači da osoba prolazi kroz otprilike pet ili šest ciklusa po noći. Dr Puza kaže da je prvi korak u izračunavanju vašeg savršenog vremena za spavanje da odaberete da li želite da imate pet ili šest ciklusa spavanja, u zavisnosti od toga šta je za vas realno. Zatim predlaže da dodate 15 minuta, da biste sebi dozvolili da zaspite.

„Ako želite pet ciklusa, to je sedam sati i 45 minuta, a šest ciklusa je devet sati i 15 minuta. Recimo da morate da ustanete na posao u 7 sati ujutro. Jednostavno oduzmite broj ciklusa (pet ili šest) i vaše idealno vreme za spavanje biće 21:45 ili 23:15“, rekao je on.

Ipak, sudeći po komentarima, mnogima je najveći problem da utonu u san.

„Ležim satima u krevetu prije nego što konačno zaspim, bez obzira koliko sam umoran. Zaspati za 15 minuta bi bilo pravo čudo“, prokomentarisao je jedan korisnik Instagrama.

Dr Puza je istakao da je dobar san ključan za usporavanje starenja, oporavak mišića, pamćenje i zdravlje mozga. Hronična deprivacija sna povećava rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, pokazuju brojne studije.

Nesanica može biti uzrokovana stresom, anksioznošću, alkoholom, kofeinom ili nikotinom, bukom, radom u smjenama i zaostajanjem u avionu. Ako redovno imate problema sa spavanjem, postoje jednostavni načini da poboljšate svoju higijenu sna. Ovo uključuje održavanje redovnih sati spavanja, ostanak aktivan tokom dana i stvaranje mirnog prostora za spavanje.