Pljevljak Vaso Knežević, vlasnik je automobila marke Fiat starog četiri decenije koji privlači pažnju mnogih prolaznika, posebno onih starijih koji ovaj automobil povezuju sa bivšom Jugoslavijom i fabrikom u kojoj je stvaran.

Auto je kupio u Pirotu, na jugu Srbije, ali je morao da uloži mnogo truda da ga dovede u današnje perfektno stanje.

Vasov „tristać“ je proizveden 1978. godine i spadao je u jednu od zadnjih proizvedenih serija ovih automobila. Obnavljan je u radionici Nola Džogaza, a dovođenje u perfektno stanje je trajalo skoro godinu dana. Registrovan je na beogradske tablice zbog nedostatka pravnih formalnosti oko oldtajmera u Crnoj Gori. Ono što je sigurno Vasov stari automobil privlači pažnju svojih sugrađana, posebno onih koji su zaljubljenici u stare automobile.

Fiat 1300 bio je 1960-ih auto snova i limuzina par excellence. Ko je imao Fiat 1300 bio je ‘baja’. U poređenju s većinom auta koji su se tada kotrljali putevima, od Fiće, Renaulta 4 i Volkswagen Bube, do Ford Taunusa 12m i Opel Rekorda 1500, Fiat je bio atraktivno dizajniran (koji je tada još imao četiri fara?!), temperamentan i gotovo sportski auto. Krajem 1961., pola godine nakon predstavljanja, počeo je stizati iz kragujevačke Crvene Zastave.

U Jugoslaviji se proizvodio do 1979., i to 13 godina duže od italijanskog ‘originala’. Prvi primjerci, sklapani od originalnih italijanskih dijelova bili su i najbolji. Kako je udio ‘domaćih’ dijelova rastao, padao je kvalitet, ali ipak ne previše. Zastava 1300, koja je ubrzo stekla nadimak Tristač, bio je solidan auto, koji se doduše često kvario (krstovi i gumeni zglob kardana, razvodnik paljenja, vođice ventila, trošenje cilindara i karika…), ali se povoljno održavao. Licencna je proizvodnja donijela znatno jeftinije dijelove, pa su kupci ‘ostali na svome’.

Do generalke je teško prelazio više od 150.000 km, ali koštala je tri prosječne plate, kao danas četiri brizgaljke TDI motora. Puno je trošio, 10 do 12 litara, pri brzoj vožnji i više, ali benzin je tada bio jeftin. Trebalo je računati i na pola litra do litar ulja na hiljadu kilometara. Vozili su ga direktori ‘preduzeća’, uglednije osobe i sportisti te nižerangirani političari. ‘Krupnije ribe’ koristile su crne Mercedese 190 D, a 1300 su tada nazivali i ‘jugoslavenskim Mercedesom’.