Ukrajina i Rusija juče su se međusobno optuživale za kršenje primirja u vezi sa napadima na energetsku infrastrukturu, kojem su posredovale Sjedinjene Države, dok je Evropska unija saopštila da neće ispuniti uslove koje je Rusija postavila za planirano primirje u Crnom moru.

Sjedinjene Države su u utorak objavile odvojene sporazume sa Ukrajinom i Rusijom o obustavi napada u Crnom moru i na energetske ciljeve, ali je retorika iz Moskve i Kijeva sugerisala da su strane i dalje daleko od dogovora, piše Rojters.

Predsjednik Volodimir Zelenski je izjavio da je američka strana obavijestila Kijev da su sporazumi stupili na snagu odmah po objavi. Međutim, Kremlj je saopštio da dogovor o Crnom moru neće stupiti na snagu dok ne dođe do ublažavanja sankcija na ruske poljoprivredne proizvode i đubriva i dok se jedna sankcionisana ruska državna banka ponovo ne poveže sa međunarodnim platnim sistemom, što je za korak koji je Evropa poručila da se neće dogoditi dok se Rusija ne povuče iz Ukrajine.

Kremlj takođe tvrdi da još od 18. marta sprovodi pauzu u napadima na energetsku infrastrukturu, mada je visoki ukrajinski predsjednički zvaničnik rekao da je Rusija od tog datuma napala osam ukrajinskih energetskih postrojenja.

Na papiru, ovi sporazumi predstavljaju opipljiv korak ka primirju nakon što je Rusija 2022. pokrenula invaziju, izazvavši najveći sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata, koji se i dalje vodi duž fronta dugog 1.000 kilometara.

SAD su, na čelu sa Donaldom Trampom, u utorak objavile dva odvojena zajednička saopštenja sa Moskvom i Kijevom u kojima se navode sporazumi, ali nijedan dokument ne sadrži jasan vremenski okvir za njihovu primjenu.

Diplomate su za Rojters izjavile da se većina ograničenja na čijem ukidanju Kremlj insistira prije nego što primirje u Crnom moru stupi na snagu odnosi na sankcije i restrikcije Evropske unije.

Rusija, koja je na meti sankcija, može da računa na podršku Bijele kuće da „dobije pristup svjetskom tržištu radi izvoza poljoprivrednih proizvoda i đubriva, smanji troškove pomorskog osiguranja i poboljša pristup lukama i sistemima plaćanja za te transakcije“, navodi se u saopštenju poslije razgovora o primirju američke i ruske delegacije u Saudijskoj Arabiji.

EU, koja nije bila pozvana na te razgovore, saopštila je juče da ni na koji način ne cilja trgovinu hranom, žitom ili đubrivima i jasno stavila do znanja da neće popustiti po pitanju sankcija dok se ruske snage nalaze u Ukrajini.

„Okončanje ničim izazvane i neopravdane ruske agresije u Ukrajini i bezuslovno povlačenje svih ruskih vojnih snaga sa cijele teritorije Ukrajine bili bi jedan od glavnih preduslova za izmjenu ili ukidanje sankcija,“ rekla je portparolka EK Anita Hiper.

Komisija je dodala da blok nema sankcije koje se odnose na poljoprivredne proizvode, ali da postoje „restriktivni carinski nameti“ na proizvode od žita uvezene iz Rusije i Bjelorusije, koji su stupili na snagu 1. jula.

Dodatne carine na još više poljoprivrednih proizvoda, kao i na određena đubriva, i dalje su u fazi razmatranja.

Zemlje članice EU obnovile su dva paketa sankcija prema Rusiji na još šest mjeseci krajem januara i početkom ovog mjeseca. Bilo kakve izmjene sankcija zahtijevaju jednoglasnu saglasnost svih 27 članica.

„Rusija sada mora da pokaže iskrenu političku volju da okonča svoj nezakoniti i ničim izazvani rat agresije“, dodala je Hiper. „Iskustvo je pokazalo da se Rusija mora procjenjivati po svojim djelima, a ne po riječima“.

Evropske zemlje koje pokušavaju da uspostave bezbjednosne aranžmane za Ukrajinu prelaze sa slanja trupa na alternativne načine zaštite ukrajinskog neba, mora i granica, suočene s političkim i logističkim ograničenjima, rekli su zvaničnici za Rojters.

Visoki evropski zvaničnik iz sektora odbrane izjavio je da će sve zavisiti od izgleda za postizanje primirja, dodajući da nije optimista.

Francuska, koja blisko sarađuje sa Britanijom na pronalaženju opcija, danas će biti domaćin za 30 lidera i delegacija iz oko 30 zemalja, u sklopu onoga što je postalo „koalicija voljnih“ s ciljem da se razrade konkretne ideje.

Međutim, mada su London i Pariz nedjeljama radili na planu da pošalju hiljade vojnika u Ukrajinu radi obezbjeđivanja budućeg primirja, diplomate kažu da sve više preovladava stav da slanje takvih snaga vjerovatno neće biti ostvareno.

„Kada je Ukrajina bila u boljoj poziciji, ideja o slanju trupa je imala privlačnost. Ali sada, s obzirom na situaciju na terenu i trenutnu američku administraciju, to više nije baš primamljivo“, rekao je za Rojters jedan evropski diplomata.

Rusija je saopštila da je tokom noći oborila devet dronova, uključujući dva iznad Crnog mora. Takođe je navela da je Ukrajina pokušala da napadne skladište gasa na Krimu, koji je pod ruskom okupacijom, kao i energetsku infrastrukturu u ruskim oblastima Kursk i Brjansk. Ukrajina je demantovala da je izvela takve napade.

Ukrajinska vojska je izvijestila o 117 ruskih napada dronovima tokom noći. Lokalni zvaničnici su saopštili da je grad Krivi Rog pogođen najmasovnijim napadom do sada.

Zelenski, koji je sinoć stigao u Pariz gdje će prisustvovati današnjem sastanku sa evropskim liderima, pozvao je SAD da dodatno sankcionišu Moskvu, za koju je rekao da očigledno ne teži „istinskom miru“.

„Pokretanje ovako masovnih napada nakon pregovora o primirju jasan je signal cijelom svijetu da Moskva ne namjerava da teži stvarnom miru,“ napisao je Zelenski.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute kazao je juče da neće biti normalizcije odnosa sa Rusijom čak ni nakon okončanja rata u Ukraini.

„To se neće dogoditi. To će potrajati decenijama, jer postoji potpuni nedostatak povjerenja. Prijetnja i dalje postoji… čak i ako rat dođe do svog kraja, ruska prijetnja i dalje ostaje“, rekao je Rute. On je, u govoru na Varšavskoj ekonomskoj školi, upozorio SAD i Evropu da ne podliježu iskušenju da samostalno rješavaju pitanja bezbjednosti, usred tenzija oko budućnosti transatlantskog saveza.

Istakao da je Americi potrebna snažnija uloga Evrope u bezbjednosnim pitanjima i da će savez postati pravedniji.

„Da, Evropi je važno da zna da ujka Sem i dalje stoji iza nas. Ali i Amerika mora da zna da će njeni NATO saveznici preuzeti veću odgovornost“, rekao je Rute, dodajući da će samit saveza u junu u Hagu predstavljati ključni trenutak u njegovoj istoriji.

„Započećemo novo poglavlje za naš transatlantski savez, u kojem gradimo snažniji, pravedniji i ubojitiji NATO,“ rekao je bivši holandski premijer.