Земље Г7 одбиле су захтјев да плаћају увоз руских енергената рубљама, јер сматрају да је то кршење уговора. Русија не одустаје од наплате у својој валути. Из Кремља поручују, ако Европа одбије да плаћа гас у рубљама, бесплатно га неће испоручивати. А Европска унија интензивно тражи нове снабдјеваче и начине за ублажавање раста цијена енергената. У ишчекивању свих решења, рубља расте, цијене нафте у благом паду, струја и гас и даље скупи.

Група седам, најразвијенијих земаља свијета, поручила је да руски гас и нафту неће да плаћа у рубљама.

„Сви министри Г-7 су сагласни да би то било једнострано и јасно кршење постојећих уговора. Још једном су истакли да су склопљени уговори важећи и да компаније морају да их поштују. Плаћање у рубљама није прихватљиво и апеловаћемо на погођене компаније да не слиједе Путинов захтјев“, рекао је Роберт Хабек, министар економије и енергетике Немачке.

До краја овог мјесеца руска Централна банка и „Гаспром“ изаћи ће са упутством о преласку на наплату гаса у рубљама за земље које су означили као непријатељске. Одбијање рубље од земаља групе Г7 за Русију значи прекид испорука.

„Гас дефинитивно нећемо испоручивати бесплатно, то је сасвим извесно. Тешко да је у нашој ситуацији могуће и разумно бавити се паневропском филантропијом. Процес снабдјевања је веома компликован. Ово није куповина робе у продавници. Купујете и плаћате на благајни. То су залихе, плаћање, као и усклађивање стања – процеси су временски развучени. Тренутно све модалитете развијају одјељења, са Гаспромом, након чега ће бити дефинисан јасан временски оквир“, рекао је Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

А земље Европске уније су у енергетској дипломатској офанзиви. Поред америчког течног гаса, замјену за руску енергетску зависност интензивно траже у арапским земљама – и то не само у новим количинама гаса и нафте већ и у обновљивој енергији.

Истовремено, Унија је отворила и други колосјек дјеловања – ублажавање цијена енергената, посебно струје. Од Европске комисије траже да предложи брза решења да се заштите потрошачи јер мегават-сат струје на берзама премашује 240 евра.

„То је изузетно високо, када то поредите са периодом од прије ових поремећаја то је повећање 5-6 пута,  па ко то да издржи. Са гасом је још суровија прича. Те цијене су заиста за просјечног грађанина неприхватљиве и државе морају предузимати интервентне мјере, заштитне мјере да енергетски сектор остане на ногама да се припреми за обнову“, објаснио је Никола Рајаковић, професор ЕТФ-а у Београду.

Последице скупе нафте већ се одражавају на европско тржиште поремећајем у снабдјевању и поскупљењем горива. Како би зауставили и поскупљење транспорта и других роба Шпанија уводи бонус на гориво а Италија је, попут многих земаља ограничила цијене али само на месец дана.

„Знамо да повећање цијена горива утиче не само на одређене секторе, већ на сва домаћинства. Зато најављујем да ће Влада до 30. јуна направити минимални бонус од 20 центи на сваки литар горива“, истакао је Педро Санчез, председник Владе Шпаније.

Дописница из Италије Сања Лучић каже да је бензин у тој земљи прије десетак дана достигао цијену од 2,50 евра. Међутим након што је влада прије неки дан смањила акцизе, цијена се стабилизовала на 1 евро и 80 центи за бензин и дизел. Ова одлука важи до Ускрса, а после ће се видети.

И код нас расте потражња за дериватима, само од почетка марта већа је за 30 до 40 посто. У удружењу нафтних копанија кажу да то није реална слика потреба за горивом већ је проблем то што возачи праве залихе.