Retko koji sportista sa ovih prostora može da se pohvali da ga saborci, ali i rivali toliko poštuju. On je čovek za koga niko nikada jednu ružnu reč nije rekao. I čovek je, koji i pored vrhunske, čak i pionirske karijere koju je imao, danas živi kao sav normalan svet. Sa obe noge je čvrtsto na zemlji.

On je jedan jednini, neponovljivi – Žarko Paspalj.

Ovaj put, u velikom intervjuu za 24sedam, razgovarali smo o temama koje nisu vezane toliko o sport. Naravno, i sporta smo se dotakli. Drugačije ne ide kada ste u društvu istinske legende jugoslovenskog sporta.

– Razlika između nekih ranijih i prošle godine je ta što nigde nismo smeli da putujemo. I naravno svakodnevnog terora koji ti se predstavlja, taj momenat u društvu gde se samo priča o istoj temi. Svako svakoga zna, ne živimo mi negde u Pekingu, Hong Kongu, poznaješ, čuješ razne stvari, sve to je napravilo jednu psihoza koja nije prijatna. Generalno kad budemo pričali, nadam se uskoro o ono što nam se dogodilo u 2020. godini da će biti vezano za jednu ružnu godinu koja je bila iza nas. Svi mi imamo svoje mišljenje, zašto, kako, zbog čega, da li su sve to “glinine patke”, slepi miševi ili nešto treće. U svakom slučaju doživeli smo jednu nelogičnu situaciju. Svi traže neke odgovore koje nećemo dobiti. Pa ćemo ko eto kao da ne kažem stoka biti vakcinisani. Tako je će izgleda biti svim, hteli ili ne hteli. A najveći cinizam će biti što će da nam serviraju, da će biti, sve ovo na dobrovoljnoj bazi. Jednostavo staviće te u situaciju gde neće biti drugog rešenja. Ako je sve osmišljeno na ovaj način, onda je i vakcina neizbežna. Suštinski, ako je to izlazak iz ove situacije i želje da će to da se završi na vakcinaciji, ajde. Nije ni prvi ni poslednji put u istoriji – počeo je razgovor za 24sedam Paspalj.

Popularni Palja smatra da smo bombradovani informacijama i da u moru vesti čovek se polako izgubio i više ne zna kome šta da veruje.

– Živimo u vremenu gde je informacija izuzetno dostupna svima. Čuješ razne priče. Jako je teško sebe ostaviti u situaciji u šta treba da veruješ, a u šta ne. Verovatno će i ovo da se završi. Mislim da smo na pola puta, do sad smo išli na gore, sada ćemo malo dole. Što kažu da zaravnamo krivu, šta god to značilo… Ali vakcinom ćemo rešiti probleme i tamo od juna verovatno više nećemo pričati o koroni. Moje lično mišljenje da se iza svega krije priča svetskoj ekonomiji. Takve stvari se dešavaju na deset godina. Ne možeš stalno da govoriš recesija, tu se onda postavlja pitanje, pa što vi to radite, te svetske vlade će izgubiti kredibilitet. E, sad nije recesija, nego korona, pa ćemo narednih deset ili 12 godina biti mirni. A onda ćemo videti šta će biti novo. Mnogo je nejsanoća, nelogičnost i sve to uz ogroman pritisak koji ti se servira svaki dan.

Košarkaška legenda ističe da će se korona veoma brzo zaboraviti i da će život da se nastavi kao da je nikad nije ni bilo.

– Za godinu dana biće kao da se ništa nije dogodilo. Korona će sporadično da bude prisutna, kao ostale bolesti. Onda će ponovo da podignu tenziju na svetskom nivou, primera radi, baciće bombe u Siriju, ubiće na 100 ljudi, pa ćemo o tome da pričamo tri dana. I onda prepoznatljivi perpetumobile, makar mi stanovnici ove planete, obični ljudi, u tome žive već duži period. Ovo je velika intersatna igra i ko ju je  osmislio –  svaka mu čast. Kažem to, naravno, onako ironično, pod znacima navodnika. Dominatan faktor je novac, vlast i moć. Drugo je pitanje koliko je svet na staklenim nogama, a čini mi se da jeste. Mada možeš da ideš i dalje. Ljudsko biće je programirano da ne zna šta je radio pre dva jutra. To je tako. Dotok informacija je neverovatan, od toga imaš milion laži i to se vidi iz dana u dan. A, ko zna možda je planski stvorena takva atmosfera – istakao je Paspalj.

On smatra da će ovo tek ostaviti traga na ljudima i to pre svega na psihološkom planu.

– Mučno je sve, a svako za sebe nalazi ventil kako da se odbrani od svega. Kod običnih ljudi može to da bude piće i sve što ide uz to. To nije dobro nikako, ali nekoga to zadovoljava. Čujem ono svet posle ovoga neće biti isti, a ja, opet, mislim da se neće desiti ništa spektakulatno. Biće nekih promena, ali ljudska bića nisu programirana da žive sa nečim što ga ovako muči i sa nečim gde nema mnogo rešenja. Svako će opet raditi neki svoj posao, nastaviće se život…

Paspalj je svoj ventil našao u održavanju dvorišta i to ga čini srećnim.

– Prosto i jednostavno. Dok je bilo lepo vreme ja sam sređivao dvorište. Meni to odgovara. Ja sam nekih 20 godina jurio za nekom loptom, moj organizam je navikao da mora da ima neku potrošnju, da bi mogao da funkcionišem, pa sam u svom dvorištu našao satisfakciju. Uradim nešto što je lepo za oko i to je dobro. Meni je bitno da se oznojim, pomerim cveće sa tačke A, na tačku B, iznesem nešto, pokosim, očistim. Sad je zima, generalno za mene je taj ventil mnogo bitan i moram sebi da priuštim. Kad je ovako vreme, to je šetnja, nešto što najviše mrzim na svetu, ali moram. Osećaj posle toga je prijatan. Dovoljno da prođe dva sata, da ne ispušim 10 ili 12 cigareta, što bih uradio i to je neki benefit. Svako traži način da se izduva. Ja volim muziku, volim da se družim, svašta slušam, zavisnosti od raspoloženja, šta mi je na ponudi. Uživam u druženju, nas nekih petorica. Rekao bih mala grupa ljudi, gde niko nije osetio koronu. Neko i dobije, ali dobije i grip, nekog baš polomi, a većina prođe bez grdnog. Meni su svi ti brojevi na svetskom nivou fascinatni. Završićemo sa nečim da su daleko od toga da su mali, ali iz nekog razloga, uvek ćemo pričati o nekim procentima. Ali, činjenica je da postoji strah.

Nismo mogli, a da se ne dotaknemo i njegove bogate karijere i sve što je uradio u košarci i pitali smo ga da li bi nešto menjao iz ove perspektive.

– Nema šta da se menja, da mi je bilo u karakteru, onda bih menjao. Ustvari, jednu stvar bih sigurno menjao – to su cigare. Sve ostalo ne možeš da menjaš, jer to si ti, to je tvoj karakter. Što se tiče karijere, meni se potrefilo da sam bio član te velike generacije. Kad to kažem, mislim na onu iz velike Jugoslavije. Na žalost, ona je unakažena, tek kada je trebalo da pravi velike rezultate. Nas su iskasapili podelom Jugoslavije i onda smo svi izgubili. Ko je najviše izgubio, pa mi, jer smo tri takmičenja pre toga završili dominacijiom sa 20 koševa razlike, a najstariji u timu ti je bio 25 godina. Onda kapiraš da bi sledećih pet ili šest godina bila metla za Amerikance… Mi pričamo i o onoj medalji iz 1995. godine kao jednom fenomenu, što i jeste bio. Nije on bio vezan za košarku, nego za muku i raspad zemlje. Ali takmičenje, kao takmičenje je trebalo da bude jedno u nizu. Ljudi su bili u muci, pa su tako odreagovali sa pravom i zato je ta 1995 stvorila takvu famu – objasnio je Palja.

Paspalj smatra da je grupa momaka koji su harali svetskom košarkom bila odlična i da je među njima vladala sjajna energija.

– Košarka je veoma zanimljiv sport. To je timski sport baziran na dobrim odnosima među igračima. Možeš biti odličan kao pojedinac, ali nikad nećeš ostvariti uspeh ako nema energije. Tako smo učeni. Mi smo stvarno bili dobra grupa, super momci. I to u bezbrižnim godinama gde smo samo mislili na sport. Uz zezanje, koje dolazi od kreativnih ljudi. Dobra hemija, to je svima jako prijalo. I sada kada pričaš sa Rađom, Kukočem, Divcem, Zdovcem, svi ćete reći iste stvari na različit način. To mora da ti nedostaje.

Košarkaška legenda je mišljenja da sport nije samo sport i da ima tu mnogo drugih stvari koji su vezani.

– U početku nisam tako razmišljao. Nije me zanimalo kako to funkcioniše, kako organizaciono, tako i sistematski. Možda si nešto znao, tebi je bilo najvažnije da ti atmosfera prija, da li ćeš dobiti neke parice, pričam o staroj Jugoslaviji, ovo ostalo ti je nije zanimalo. E onda dođe kad razmilšljaš o finansijama, satisfakcija, ušao si u neke pare i onda saznaš da sport nije samo sport. Da iza toga stoji jedan masivan sistem koji se bavi time i treba da bude tako. Kad pričamo o tom vidu organizacije, punim ustima hvalim NBA. Koliko su to podigli, to je neverovatno. I u njemu oni kreiraju najbolje rezultate i u tome su najbolji. Ja mislim da smo i mi imali šansu da to uradimo, pa se desilo, ono što niko nije želeo da košarka sve više tone. Ljudi koji su kreirali vrhunsku košarku u to vreme, verovatno bi se danas prevrtali u grobu kada bi videli na šta to liči. Kad pričam o tome, ne pričam o Jugoslaviji, nego o Evropi i svemu što nije vezamo za Ameriku – istakao je Žare za 24sedam.

On je napravio paralelu između evropske i američke košarke.

– To se nije dogodilo odjednom, to se urušava, mnogo duži vremenski period. Ja ne vidim da ima razloga za bilo koji optimizam što se tiče Evrope. Ovo je druga liga nečega, a što me najviše zabrinjava u takvim okolnostima da će biti sve manje nekih Rađa, Kukoča, Divaca, Danilovića, Đorđevića. Zašto? Neki će ti reći da je to ponuda i potražnja, nisam siguran da je baš to u pitanju. Jednostavno smo potpali pod nešto što nema veze sa onim što je bilo ranije. Ovo mi se ništa ne sviđa. Da li volim NBA? Naravno da volim, jer je to najbolja liga. Kad ti neko kaže da je Evropa interesatnija, teško da je tako. To je problem nesnalaženja, a sa druge strane, imaš tu Ameriku, koja te je pojela, konzumira, uzima te najbolje, a ti nisi nijednog trenutka imao adekvatan alat da se odbraniš. Evropa nema šta da ponudi, a smatram da je mogla da parira NBA i da nezavisno funkcioniše. A desilo se suprotn. Mi smo se predali, skinuli goli, izuli se i sada imaš da ti momci idu sa 18 godina u SAD. I šta si dobio? Žalsono da izgubiš momka koji želi da ode u Ameriku, ti si njega imao od 14 do 18. Šta si ti dobio? Baš ništa. Možda da mu uđe u glavu da odigra neko takmičenje za svoju zemlju…

Žarko Paspalj je priznao da su ga zdravstevni problemi dosta poremetili, ali da je našao način da živi i u takvim okolnostima.

– Meni je sve to promenilo, ja bih verovatno igrao za neke veterane i sada. Znam da to glupo zvuči, ali za mene je to super. Skupimo se, šalimo, bacimo loptu… Samo taj osećaj da si deo nečega, to je odlično. Biti deo nečega u životu je veoma važna stvar, pogotovo u nečemu gde si bio najbolji. Meni se desilo da to ne mogu da radim. Da bi što lakše presekao te zdravstvene probleme, ja loptu više nikad nisam uzeo u ruke. Zašto? Zato što mi je lopta simbol nečega najlepšeg, što mi se dogodilo u životu, naravno osim porodice. Sad kad nemam to i da ti se agonija ne bi produžavala čitav život, kažeš sebi: “ja ovo više neću da radim”, jer mi stvara osećaj koji obično može da me odvede na neko neprijatno mesto.

Priznao je da bez straha ne može da živi i da je to normalna reakcija.

– Ne možeš da živiš bez straha, ali ne treba da on bude u prvom planu, jer bi poludeo. Imaš momenat kada te stvaralo bol i kada stvara neprijatnu situaciju, ali moraš da živiš sa tim. Sta da radiš. Svaki put, ako ti se to desi kad osetiš probadanje u grudima, kada ne osećam ruku ili nogu ili bilo šta, naravno da se uplašim. Mozak je jedna kompleksna mašina koja te upozorava.

Žare je priznao da nema neke pretenzije da ima neku funkciju u sportu i da ga to previše ne zanima.

– Ne baš, nisam se baš za takve priče. Moj ulazak u sport, je vezan kao pomoć prijateljima. Tako je bilo u Partizanu kada smo ušli Divac, Sale i ja i tamo sam bio šest meseci. I onda sam primetio da ne bih hteo da menjam neke navike koje sam imao do tada. Živeo sam u Grčkoj i ja sebe tada nisam video u toj priči. Onda u Olimpijski komitet Srbije. Ulazak je bio moja podrška Divcu. Posle toga nisam nige bio. Ja sebe nikad nisam video kao nekog ko može da ostane u sportu. Želeo sam da se bavim nečim drugim, nešto što je dovoljno jako da ti izazove dozu adrenalina, koju sam imao dok sam igrao. Normlano, to se nikad neće desiti i onda prolaziš kroz drugu formu života. Takav adrenalin, to se dobije jedanput u životu. Ljudi koji imaju i drugu šansu da dobiju – e to je privilegija – objasnio je Žarko Paspalj.

Sasvim iskreno je nastavio u samo njemu svojstvenom tonu.

– Ja sam pokušao da se bavim biznisom, pa je i tu bila “klempa”. U smislu da sam u tom momentu bio nezreo, dovoljno nejasan, i nisam znao u kom pravcu treba da se ide. To mi je pomoglo da shvatim da možda nije bio momenat, a možda ni vreme. Za sada sam odlučio da se ne mešam mada i dalje smatram da savetima i poštenjem mogu dosta da dam.

Bivši reprezentativac smatra to što je bio ambasador u ABA ligi jedna izuzetno lepa stvar i da sebe može da vidi u takvim poslovima.

– Nisam siguran da li bi hteo da preuzmem nešto veliko od svega toga. Niti samtram da su potrebne neke velike škole, za ono što je tvoj fah. Evo jedne divne stvari,koja mi je prijala, da budem amabasador ABA lige. Pozitivna stvar,ostaješ na istom prostoru gde si počeo, vidiš iste ljude u nekoj drugoj formi, malo pogledaš košarku i mislim da je to bilo dobro za ligu – zimska varijanta. Setiš se nekih divnih stvari,vidiš promene,hvališ što je dobro,pametno prećutiš,ono što ne valja. To je dobro, ABA liga ima potencijal, uvek sam to govorio, ko misli da treba da se vrati pod kapu svake države je pogrešno razmišljanje.

Proslavljeni košarka priznao je da mu se sviđa kako radi Mega i da to može da bude neka smernica za budući rad.

-Par puta sam gledao Megu. Pre svega što je na klupi tog kluba Vlada Jovanović, jedan izvrstan čovek, izvrstan trener, pa sam bio zantiželjan kako će da se snađe u novoj situaciji. To mi je super da gledam, Vlada je dobar dasa i to se vidi, a i njegova posvećenost poslu je neverovatna. Mega igra dobru košarku, vidiš energiju i da je nešto novo. Šta me navodi na zaključak, postavljanja tog koncepta tima ima smisla, na način na koji je postavio Miško Ražnatović, iako ima milion stvari gde se ne bi složili sa njim. Oni mi se sviđaju.  Onda imaš nekog Petruševa, za koga niko nije čuo do ove sezone. Taj momak verovatno ne bi ni bio ovde da se nije dogodila korona, onda kažeš gde su bili takvi košarkaši. Pomisliš gde su bili svi ti ljudi bili kad nisu prepoznali talenat.

On se za kraj osvrnuo na Partizan i Zvezdu

– Sada ako me pitaš za Partizan, Zvezdu, tu onda pričamo o nekim drugim stvarima, uh, da udahnem, o njima pričamo stalno, nešto i ne bih posebno da ih izdvajam. Druga filozofija. Nešto se traži, biti veliki Partizan ili Zvezda, super je to, to treba da bude, oni su postojali veliki na osnovu nekih drugih parametara i utopija je mogu da bude na nivou na kojem su bili ranije. Mega mi je dobar primer,i takvih može da bude još. Time hoću da kažem da sistem na duže staze može da neke smernice, gde će svima biti dobro. Sad sam se opet vratio o sistemu u Evropi, i bogami ovi ljudi što sada vode ovaj sport, to je više konfuzno, gde se niko ne snalazi i ovo što se igra, meni ni na šta ne liči – zaključio je Paspalj za 24sedam.