U Podgorici u organzaciji Eko-tima juče je održana konferencija pod nazivom „Dekarbonizacija i pravedna tranzicija – kako Crna Gora odgovara na postavljene ciljeve?“.

Fokus konferencije bio je na pitanjima dekarbonizacije energetskog sektora i pravednoj tranziciji Pljevalja, kao rudarskog regiona.

„Klimatski ciljevi imaju poseban značaj za čitavu Crnu Goru, a posebno za Pljevlja, čija se ekonomija primarno bazira na sektoru uglja. Podsjećam na to da više od 1.500 radnika u Rudniku uglja i Termoelektrani, kao i desetine povezanih preduzeća i porodica koje zavise od ovog sektora, suočavaju se s neizvjesnom budućnošću. Podsjetimo se na to da pravedna tranzicija podrazumijeva ekonomsko osnaživanje lokalnih zajednica, stvaranje novih radnih mjesta i osiguranje dostojanstvene budućnosti za radnike koji su decenijama doprinosili energetskoj stabilnosti zemlje. Međutim, od 2019. godine, otkako Eko-tim prati ovo pitanje, sa nivoa države je urađeno jako malo. Ne postoji definisana upravljačka struktura, nisu jasno određene odgovornosti, ne postoje precizno definisane ekonomske aktivnosti, izvori finansiranja, rokovi i konkretni mehanizmi podrške tranziciji“, istakao je u svom uvodnom izlaganju Milija Čabarkapa, izvršni direktor Eko-tima.

Dalje je rekao da je Eko-tim prošle godine podnio Vladi Crne Gore inicijativu za izradu Plana pravedne tranzicije, kao ključnog strateškog dokumenta, kao i inicijativu Ministarstvu ekologije i Eko-fondu za osnivanje namjenskog finansijskog programa unutar Eko-fonda, kroz koji bi sredstva prikupljena od emisionih kredita koje uplaćuje Elektroprivreda Crne Gore i eko-naknada pljevaljskih zagađivača bila direktno usmjerena ka projektima pravedne tranzicije.

„Nažalost, institucije nijesu odgovorile ni na jednu od ovih inicijativa, što jasno pokazuje da i dalje ne postoji politička volja sa najvišeg nivoa da se osigura podrška pravednoj tranziciji i da država pokaže da se ozbiljno bavi ovim pitanjem. A podsjećam da ovo nije pitanje jedne industrije, jednog sektora ili jedne lokalne zajednice – ovo je pitanje budućnosti naroda jednog grada, grada koji je dao mnogo Crnoj Gori i koji zaslužuje sigurnost, podršku i jasan plan za budućnost“, poručio je Čabarkapa.

Naš novorevidovani nacionalni utvrđeni doprinos za smanjenje emisija gasova sa efektom staklane bašte ima novu ciljnu vrijednost smanjenja GHG emisija. Njime se želi postići smanjene od 55 odsto do 2030. godine, odnosno smanjenje od 60 odsto do 2035. godine. Znamo da su ovi ciljevi ambiciozni, ali ujedno nisu neizvodljivi. Ovaj cilj ćemo ostvariti kroz niz različitih mjera, među kojima će dekarbonizacija imati jako važnu ulogu, kao i kroz inicijative predviđene u ključim nacionalnim strateškim i razvojnim planovima Crne Gore, naveo je Zoran Dabetić, državni sekretar u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera u dijelu uvodnog izlaganja.

„Mi kao kompanija već neki period zajedno sa nevladinim sektorom učestvujemo u raznim događajima i procesima povezanim sa pravednom tranzicijom. Međutim ne vidimo neke drastične promjene na tom planu da su se desile u međuvremenu. Država mora jasno da izađe sa konkretnim planovima, načinima finansiranja, redosljedom koraka, odgovornostima i tako proces pravedne tranzicije učini mogućim“, naveo je Veselin Sekulić, pomoćnik direktora FC Proizvodnja u Elektroprivredi Crne Gore u dijelu uvodnog izlaganja.

„Opština Pljevlja shvata važnost i kompleksnost samog procesa pravedne energetske tranzicije. Tradicionalno je u Pljevljima privreda oslonjena na industriju uglja i energetiku. Pravedna tranzicija treba da osigura održivi razvoj, zaštiti lokalno stanovništvo i smanji ekološke probleme. U tom cilju Opština Pljevlja preduzima ključne aktivnosti u samom procesu, od kojih se izdvajaju članstvo u Radnoj grupi za pravednu tranzicij, izrada Akcionog plana za održivu energiju i klimu Pljevalja – SECAP, izrada dokumenata Mape puta za Pravednu i Dijagnostika socio-ekonomskog stanja u regionu uglja Pljevlja, izrada Plana za oporavak Pljevalja, pružanje podrške razvoju održivih ekonomskih aktivnosti, poljoprivredi i mjerama energetske efikasnosti, kao i brojne druge aktivnosti“, navela je Ljiljana Đondović, menadžerka Opštine Pljevlja u dijelu uvodnog izlaganja.