Foto: Ilustracija-

Smanjenje industrijske proizvodnje i pad izvoza, posebno električne energije i prihoda od turizma, ukazuju na izazove s kojima se suočava crnogorska ekonomija, dok fiskalne mjere koje uključuju povećanje plata i penzija mogu stvoriti dodatni pritisak na inflaciju, navodi se u Izvještaju o tranziciji za 2024. i 2025. pod nazivom „Navigacija kroz industrijske politike“ za Crnu Goru koji je danas predstavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), najveći investitor na Zapadnom Balkanu.

U izvještaju se naglašava i da je deficit tekućeg računa porastao je na 30% bruto domaćeg proizvoda, a neto priliv stranih direktnih investicija opao je 5% u prvoj polovini 2024. godine. Pored toga, rast javnog duga, koji je porastao na 66,4% BDP-a u 2024. godini, zahtijeva pažljivo upravljanje fiskalnim politikama kako bi se izbjegli dugoročni rizici.

Šef kancelarije EBRD-a za Crnu Goru Remon Zakarija, govorio je o radu Banke u zemlji i rezultatima iz prethodne godine, dok je Zsoka Koczan, vodeća ekonomistkinja EBRD-a iz Kancelarije glavnog ekonomiste, predstavila izdanje izvještaja za 2024-25. godinu.

„Ekonomija Crne Gore nastavlja da pokazuje otpornost i rast, podržana ključnim reformama i strateškim investicijama. U 2024. godini, EBRD je uložila 104 miliona eura u zemlju, od čega je impresivnih 92 miliona eura namijenjeno zelenim projektima koji podstiču energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i dekarbonizaciju. Naša snažna partnerstva sa lokalnim partnerima, donatorima i privatnim sektorom bila su ključna za unapređenje ovih napora. Ostajemo posvećeni podršci održivom razvoju Crne Gore i stvaranju konkurentnije i ekološki prihvatljivije ekonomije”.

Prema nalazima iz Izvještaja o tranziciji, crnogorska ekonomija nastavlja stabilno da raste, sa 3,4% na godišnjem nivou u prvoj polovini 2024. godine, uz podršku rasta potrošnje i investicija. Vlada je predstavila fiskalnu strategiju za period 2024-27. godine, fokusirajući se na povećanje plata i penzija, poreske reforme i jedinstvenu stopu PDV-a za ugostiteljske usluge. U međuvremenu, značajni infrastrukturni projekti u oblasti energetike, željeznica i obrazovanja napreduju.

Izvještaj o tranziciji 2024-25 prikazuje Crnu Goru kao ekonomiju u fazi prilagođavanja, sa značajnim postignućima, ali i izazovima. Održavanje makroekonomske stabilnosti kroz odgovorne fiskalne i monetarne politike biće ključno za dalji napredak. Uspješne strukturne reforme i proces evropskih integracija nude dugoročne prilike, ali zahtijevaju pažljivo upravljanje ekonomskim politikama kako bi se izbjegli rizici povećane inflacije i duga.

U izvještaju se navodi da je uprkos globalnim ekonomskim izazovima, crnogorska ekonomija pokazala otpornost i snažan rast. U 2022. godini, realni bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 6,4%, dok je u 2023. zabilježen sličan rast od 6,3%. Međutim, za 2024. godinu se očekuje blago usporavanje, sa predviđenim rastom od 3,8%. Ovo usporavanje je rezultat visoke osnovice iz 2023. godine, ali i spoljnih i unutrašnjih faktora koji utiču na ključne sektore ekonomije.

Trgovina i ugostiteljstvo ostaju stubovi crnogorske privrede, podstaknuti povećanom domaćom potrošnjom i snažnim turizmom tokom 2023. godine, navodi se u izvještaju. Takođe, sektor profesionalnih i administrativnih usluga nastavio je da raste, dajući dodatni doprinos BDP-u. Nasuprot tome, industrijska proizvodnja bilježi pad, uglavnom zbog smanjenja proizvodnje električne energije, što je negativno uticalo na ukupni ekonomski učinak.

U izvještaju je konstatovano i da je turizam jedan od ključnih sektora crnogorske ekonomije. Iako se suočava s izazovima u 2024. godini, i dalje je značajan pokretač rasta. U prvih osam mjeseci 2024. godine, turizam je zabilježio skroman rast od 1%, što je znatno manje u odnosu na rekordne rezultate iz 2023. Razlog za ovo usporavanje leži u globalnoj konkurenciji i spoljnim ekonomskim faktorima. Ipak, Vlada Crne Gore nastavlja da sprovodi politike usmjerene na dalji razvoj turizma, prepoznajući njegov značaj za zapošljavanje i privredni rast.

Privatna potrošnja i investicije

Privatna potrošnja u Crnoj Gori porasla je 8% u prvoj polovini 2024. godine, što je uglavnom rezultat vladinih mjera poput povećanja penzija, poboljšanja na tržištu rada i rasta plata kroz program Evropa sad 2.0. Investicije su takođe porasle za 9,6% na godišnjem nivou, vođene infrastrukturnim projektima, naročito u sektorima transporta i energetike. Među ključnim investicijama ističe se izgradnja dionice Mateševo-Andrijevicana autoputu Bar-Boljare.

Uprkos rastu unutrašnje potrošnje i investicija, neto izvoz je imao negativan doprinos ekonomskom rastu početkom 2024. godine, što je rezultat pada izvoza električne energije i manjih prihoda od turizma u odnosu na prethodnu godinu. Zbog povećaneražnje za uvozom i slabijeg izvoza, deficit tekućeg računa porastao je za 300 miliona eura, dostigavši gotovo 900 miliona eura ili 30% BDP-a u prvoj polovini 2024. godine.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) opao je za 5,0% u prvoj polovini 2024. u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Uprkos ovom blagom padu, Crna Gora i dalje ostaje atraktivna destinacija za investicije, posebno u sektoru nekretnina i infrastrukture.

Fiskalna politika i inflacija

U cilju očuvanja ekonomskog rasta i ublažavanja inflatornih pritisaka, Vlada Crne Gore primijenila je strategiju fiskalne ekspanzije, koja uključuje povećanja plata i penzija, kao i kontrolu cijena osnovnih proizvoda.

Inflacija je dostigla vrhunac od 17,5% u novembru 2022. godine, ali je od tada u stalnom padu. Do oktobra 2024., inflacija je pala na 1,2%, zahvaljujući vladinim mjerama poput ograničavanja cijena osnovnih proizvoda.

U julu 2024. godine, Vlada Crne Gore uvela je kontrolu cijenaosnovnih prehrambenih proizvoda, ograničavajući veleprodajne marže na 5%, a maloprodajne na 7%. Ova mjera, koja obuhvata 71 proizvod, ostaje na snazi do januara ove godine, pružajući potrošačima određenu zaštitu od rasta troškova života.

Program Evropa sad 2.0 donosi značajna povećanja plata i penzija, a od oktobra 2024. plate u javnom sektoru povećane su 25%, dok je minimalna plata dostigla 700 eura mjesečno. Minimalna penzija povećana je 52%, što je od koristi za trećinu penzionera, navodi se u izvještaju. Ove mjere podržavaju rast potrošnje, ali bi mogle dodatno povećati inflatorne pritiske, upozorava EBRD.

Javni dug i fiskalna strategija

Javni dug Crne Gore dostigao je maksimum od 107% BDP-a u 2020. godini, ali je do 2023. smanjen na 60,3% BDP-a. Međutim, u prvom kvartalu 2024. dug je porastao na 66,4% BDP-a, zbog izdavanja međunarodne obveznice od 678 miliona eura za refinansiranje duga.

Vlada planira da do 2028. godine smanji javni dug na 60% BDP-a, kroz poboljšanje naplate poreza, kontrolu rasta javnih plata i reforme državnih preduzeća.

“Gledajući u period pred nama, u 2025. godini strukturne fiskalne reforme će biti ključne za održive javne finansije, uključujući bolju administraciju prihoda i intenzivniji nadzor nad preduzećima u državnom vlasništvu. Pored toga, jačanje mjera za sprečavanje pranja novca biće od suštinskog značaja za upravljanje rizicima koji proizlaze iz sve većeg priliva investicija u nekretnine i za očuvanje finansijskog integriteta”, saopšteno je u EBRD.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je vodeći institucionalni investitor u Crnoj Gori i do sada je u zemlju investirala više od 939 miliona eura kroz 99 projekata.