Foto: Pixabay –

Dugotrajni kovid može da utiče na kvalitet života pacijenata više od nekih vrsta kancera, i u istoj mjeri kao i Parkinsonova bolest, pokazuju nova istraživanja, prenosi N1.

Istraživanje koje su sproveli Univerzitetski koledž u Londonu (UCL) i Univerzitet u Ekseteru ispitalo je uticaj dugotrajnog kovid-19 na živote 3.754 osobe hospitalizovane zbog ove bolesti.

U okviru studije, pacijenti su morali da odgovore na pitanja u aplikaciji o tome koliko dugo kovid-19 utiče na njihov svakodnevni život i da daju ocjenu od nula do 40 kako bi ukazali na težinu stanja.

Utvrđeno je da su prosječni rezultati umora slični ili lošiji nego kod pacijenata sa anemijom povezanom sa kancerom ili teškim oboljenjem bubrega, a rezultati kvaliteta života takođe su bili niži od onih sa uznapredovalim kancerom.

Naučnici su ukazali na to da je uticaj dugotrajnog kovida na svakodnevne aktivnosti pacijenata jači nego kod pacijenata koji su pretrpjeli moždani udar i da je uporediv sa pacijentima sa Parkinsonovom bolešću.

Za dugotrajan kovid, ljudi moraju da imaju kontinuirane simptome 12 nedelja nakon akutne infekcije koronavirusom.

Prema NHS-u, britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi, glavni pokazatelji dugotrajnog kovida-19 su ekstremni umor, kratak dah, gubitak mirisa i bol u mišićima.

Dr Henri Gudfelou sa Instituta za epidemiologiju i zdravlje UCL, jedan od vođa studije, rekao je da uticaj još nije u potpunosti shvaćen.

-Naši rezultati su otkrili da produženi kovid ima razoran uticaj na živote pacijenata, pri čemu je umor najveći uticaj na sve, od društvenih aktivnosti do posla, obaveza i održavanja bliskih odnos- rekao je on.

Naučnici su takođe naveli da bi dugoročni covid mogao imati „značajan ekonomski i društveni uticaj“.

Od anketiranih u studiji, 94 odsto je bilo „radnog uzrasta“ (između 18 i 65 godina), od kojih je 51 odsto izjavilo da nisu mogli da rade najmanje jedan dan u proteklom mjesecu.

-Nadamo se da će bolje razumijevanje simptoma i uticaja dugotrajnog kovida kod ovih pacijenata pomoći NHS-u i kreatorima politike da usredsrede ograničene resurse na prilagođavanje postojećih usluga i dizajniranje novih kako bi bolje zadovoljili potrebe pacijenata sa dugotrajnim kovidom-rekao je Gudfelov.

On je dodao da njihovi nalazi pokazuju da „umor treba da bude važan fokus kliničke njege i dizajna rehabilitacionih usluga“.

Koautor, profesor Vilijam Henli sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru, rekao je da je „hitno potrebno više istraživanja kako bi se omogućio razvoj usluga zasnovanih na dokazima za podršku ljudima koji pokušavaju da upravljaju ovim iscrpljujućim novim stanjem“.