Interesovanje građana, a pre svega privrednika, za instaliranje solarnih panela i dobijanje statusa prozjumera je ogromno, pa su trenutno u proceduri zahtevi za priključenje kapaciteta od 200 MW, rekao je Rade Mrdak, savetnik za obnovljive izvore energije ministarke rudarstva i energetike Republike Srbije, u drugoj epizodi solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate. Trenutno su na mreži priključeni prozjumeri sa elektranama snage 12 MW.

Za koga je isplativo da instalira solarne panele?

Što je veća potrošnja to je veća isplativost, što znači da se instalacija isplati onima koji imaju potrošnju u plavoj i crvenoj zoni. Njima se investicija može vratiti za deset i više godina, a onima sa potrošnjom do 350 kWh, u zelenoj zoni, se teško može isplatiti i u roku trajanja panela. Ali, subvencije čine investiciju isplativom i za one u zelenoj zoni, a ostalima upola smanjuje povraćaj ulaganja.

To se sve odnosi na trenutnu cenu struje, koja se neće dugo zadržati, što će panele učiniti još atraktivnijom investicijom. Naime, već je najavljeno poskupljenje od 1. maja, a još dva su dogovorena, pa će ukupan rast do maja sledeće godine biti 25 odsto.

Zašto su prozjumeri nezadovoljni smanjenje računa?

Prema rečima Dejana Stojadinovića, isplativost se ne može videti posle mesec, dva ili tri, već tek posle 12 meseci. Prvi prozjumeri su se pojavili krajem aprila prošle godine, a mnogi su to postali pred zimu, kada je proizvodnja struje u panelima najmanja, pa je u ušteda mala, ali to će se promeniti u narednim mesecima.

Moguće uštede 45-60 odsto

Na isplativost u najvećoj meri utiče način korišćenja proizvedene struje. Ako se struja odmah troši onda je to idealno, a ako se šalje u mrežu, onda ima dodatnih troškova, kao što je mrežarina, pa je ušteda manja.

Uprkos svemu, prozjumeri koji su instalirali solarne panele sa adekvatnom snagom i vode računa kada troše struju, mogu da uštede 45-60 odsto.

Kako se određuje optimalan kapacitet solarne elektrane?

Tako što se ukupna godišnja potrošnja u višoj tarifi podeli sa 1.250, što je prosečna proizvodnja u kWh panela snage 1 kW. Ali, ipak je važno da građani potraže stručnu podršku i savet eksperata.

Koji je prosečan kapacitet dosad instaliranih solarnih elektrana?

Oko 8 kW kod domaćinstava.

Zašto je Predlogom izmena Zakona uvedeno ograničenje za prozjumere od 6,9 kW?

Rade Mrdak kaže da je Ministarstvo htelo da postigne nekoliko ciljeva. Prvo, da se stvore uslovi za uvođenje aktivnog kupca, koji kao i prozjumeri proizvode struju, ali nema primene neto merenja, pa mogu višak da prodaju na tržištu. Međutim, balansno su odgovorni, moraju da pružaju pomoćne usluge, i to je opcija koja je namenjena privredi.

Drugi razlog je da se domaćinstva podstaknu da racionalno troše struju zimi, da viškove koje akumuliraju leti ne troše zimi, kako ne bi opterećivali sistem u tom trenutku. To će im pomoći, kako kaže Mrdak, da pre instalacije bolje optimizuju solarnu elektranu i da tako učine investiciju isplativom.

Ne želimo da građani isplativost investicije traže preko ulaska u crvenu zonu i grejanjem na struju koja je prljava jer 70 odsto dolazi iz uglja, poručio je on.

Da li se na ovaj način demotivišu građani da postanu prozjumeri?

Dejan Stojadinović smatra da građani obično ono što proizvedu jednog meseca potroše sledećeg, i da će ih ograničenje onemogućiti da proizvode onoliko energije koliko mogu.

Ideja je, valjda, da podstičemo građane da proizvode zelenu energiju, a ne da ih ograničavamo, rekao je on, i dodao da administrativne zabrane nisu rešenje. Kao primer da Srbija ne bi trebalo da bude zabrinuta za stabilnost sistema on je naveo primer Slovenije koja ima ukupnu snagu elektrana od 3.900 MW i 200 MW kod prozjumera, a Srbija ima snagu od 8.500 MW i 12 MW kod prozjumera

Mrdak: Ograničenja su prisutna i u evropskim zemljama

Mrdak je naglasio da Ministarstvo i dalje ima nameru da podstiče građane da proizvode i koriste zelenu energiju, ali mora da brine i o rizicima za sigurnost elektroenergetskog sistema. Ograničenje je posledica sugestija operatora sistema, koji su zaduženi da brinu o tome, a slična ograničenja postoje svuda u Evropi.

„Fokusirani smo da sprečimo rizik, da stvari ne eskaliraju, a to znači da dobijemo veliki broj kupaca na distributivnom nivou koji nisu optimizovali proizvodnju sa potrošnjom, i višak koristi zimi, kada je najveće opterećenje u sistemu“, rekao je Mrdak,i naglasio da je u postupku priključenja ukupno 200 MW, od čega se na firme odnosi 192 MW.

Da li je moguće da se ovo ograničenje koriguje, ako se pokaže da je usporena instalacija?

Ovo je Predlog Vlade Srbije, a Zakon donosi Narodna skupština, tako da biće diskusije, biće prostora za amandmane, rekao je Mrdak. Ministarstvo, kako kaže, pažljivo sluša šta kažu građani, kakvi su stavovi privrede, i i otvoreno je za diskusiju.

Da li će se i druge naknade i akciza obračunavati na utrošenu umesto na preuzetu struju, čime bi se dodatno smanjili računi prozjumera?

Zakon o PDV-u je promenjen, u proceduri su izmene Zakona o korišćenju javnih dobara, kako bi se promenio deo o naknadi za energetsku efikasnost, dok je kod Zakona o akcizama procedura komplikovanija, pa će potrajati do kraja godine. Na kraju, ostaje i da se promeni i deo koji se odnosi na naknadu za obnovljive izvore energije, najavio je Mrdak.

Koji su najčešći problemi sa kojima su se suočavale lokalne samouprave u raspodeli subvencija za solar?

Građani su, prema rečima Ane Radojević, jako zainteresovani za izgradnju solarnih panela. Dva osnovna njihova pitanja su bila šta je potrebno od dozvola i da li mogu da prodaju višak struje koje proizvedu, pa su morali da im objasne da to nije moguće.

Jedini problem u Kragujevcu je bio sa firmama koje su izabrane na konkursu. Od 24 domaćinstva koja su dobila subvencije, već je osam steklo status kupca-proizvođača, dok su ostali u proceduri.

Jedna od firmi, za koju se odlučilo najviše građana, i koja je izabrana na konukrsu, nije trenutno u mogućnosti da nabavi solarne panele i instalira ih. Radojević zato predlaže da se malo pooštre uslovi za izbor firmi na sledećim konkursima, i poručuje da je neophodno da u lokalnoj samupravi postoji jedno lice, a najbolje kancelarija, gde bi građani uvek mogli da se informišu.

Kako građani obezbeđuju svoj deo investicije u solarne panele?

U Kragujevcu, kako je objasnila Radojević, reč je o građanima koji su solarne panele mogli da ugrade i bez subvencija, što znači da nisu imali problema da obezbede sredstava za svoje učešće.

Da li su toplotne pumpe rešenje za grejanje za prozjumere?

Kombinacija solarnih panela sa toplotnom pumpom je trenutno najisplativija varijanta grejanja, i to EU želi da podrži na sve načine. Dobar deo prozjumera u Srbiji, prema rečima Stojadinovića, želi da instalira te pumpe, kako bi ostvario dodatne uštede.

Da li solarna elektrana instalirana uz pomoć subvencija može da se prebaci na drugu lokaciju?

Kad se izgradi ne.

Da li mogu da se dodaju solarni paneli na već instaliranu solarnu elektranu?

Da, ako je dodatna snaga u skladu sa dozvoljenom snagom njihovog priključka, ali moraju da opet prođu celu proceduru priključenja.

Da li prozjumer može da prodaje višak proizvedene struje nekom drugom osim EPS-u?

Koncept neto merenja i isporuka viškova EPS-u to ne dozvoljava, ali će aktivan kupac, koji se uvodi Predlogom izmena i dopuna Zakona, to moći da radi.