Usvajanje i razdvajanje njene braće i sestara nije bila opcija za Samantu.

Kada umre jedno od supružnika, ovo drugo mora da se izboru sa velikim gubitkom, samoćom, ali i teretom odgoja dece. Međutim, postoje i gore sudbine od ove opisane. Naime, ako oba roditelja umru u kratkom vremenskom periodu, ili istovremeno, njihova djeca su suočena sa stravičnom sudbinom.

Upravo se to dogodilo deci Rodrigez. Naime, njihova majka Lisa Smit, umrla je u 35.godini od raka grlića materice, dok je njen suprug Aleksandar Rodrigez umro tri godine kasnije od limfoma u dobi od 44 godine.

Iza njih je ostalo 6 djece. 

Najstarija od njih, Samanta, imala je tada samo 17 godina!

Kada je socijalna služba predložila usvajanje djece, Samanta je shvatila da ni jedna porodica neće usvojiti šestoro djece, a da se razdvoje bilo je neprihvatljivo! Samanta je tada hrabro podigla glavu i započela najveći životni izazov: odgajala je petoricu braće i sestara u dobi od 4 i 13 godina.

Pravni staratelj dece je bila njihova baka Lourdes, ali zbog artritisa ova žena nije mogla sasvim da se brine o djeci. 

Od 2013. godine pa do danas, prava heroina porodice Rodrigez je Samanta: ona je majka, otac i starija sestra.

Samanta ne može sebi da dopusti da bude tinejdžerka. Od smrti svojih roditelja, ona priprema obroke, sređuje kuću, vodi decu u školu i brine o svim porodičnim pitanjima.

Njena braća i sestre su danas dovoljno stari da znaju šta je Samanta uradila za njih. Zahvaljujući njoj mogli su nastaviti da žive zajedno, da se ne razdvajaju; zahvaljujući njoj svaki dan su imali šta da jedu, piju, spavali su zajedno, radovali se sitnim stvarima i prebrodili najveći gubitak u svojim životima. 

Tragedija kroz koju su djeca Rodrigez prošla, nije prošla nezapaženo. Njihova zajednica je odlučila da im pomogne koliko može: dobili su automobil od lokalne policije uz pomoć kojeg se prevoze po gradu. Mnogi anonimni donori su im dali novac, a tu su i komšije koji im se uvijek nalaze „pri ruci“.