I pored činjenice da Crna Gora ima izvore koji su po kvalitetu vode u samom vrhu u Evropi, naša država je za šest godina uvezla 54 miliona eura vode. Ubjedljivo najviše vode uvezeno je iz Srbije. Samo 2020. godine iz Srbije smo uvezli 1,6 miliona eura negazirane i 4,1 miliona eura gazirane vode.

Kako su kazali Dnevnim novinama u Zavodu za statistiku Crne Gore (Monstat), u 2020. godini uvezeno je 8.930 tona negazirane vode i uvoz je manji za 5.730 tona (39,1 odsto), odnosno za 1,2 miliona eura (38,9 odsto) u odnosu na 2019. godinu.

“Istovremeno, zabilježen je pad uvoza gazirane vode za 12.332 tone (39,4 odsto), odnosno za 3,3 miliona eura (42,8 odsto)”, istakli su u Monstatu.

Trenutno u Crnoj Gori radi sedam fabrika za flaširanje vode, te bi naša država mogla biti značajan izvoznik ovog resursa.

“S obzirom da je danas u svijetu sve veća nestašica vode, Crna Gora se javlja kao potecijalno veoma značajan izvoznik vode za piće, gledajući sa aspekta količina i kvaliteta voda. I pored značajnog potencijala karstnih izdanskih voda, samo određen broj izvora ispunio je zahtjeve u pogledu mogućnosti korišćenja vode putem flaširanja kao stone vode”, objasnili su u Monstatu.

Da je voda veliki potencijal Crne Gore potvrđuje i Zoran Rakočević, vlasnik izvorišta “Rajsko vrelo” Drijenak, nadomak Kolašina.

“Po bogatstvu vode za piće mi smo među prvim zemljama u Evropi. To je izuzetan potencijal mogućnosti izvoza na inostrano tržište. Prema mom mišljenju, Crne Gora bi mogla da izvozi od 350 do 400 miliona litara vode godišnje na strano tržište. To bi, po državu, bila najisplativija djelatnost jer ne treba zaboraviti da je oblast pakovanja voda jedina u kojoj je sirovina besplatna”, istakao je on.

Prema njegovim riječima, u regionu, a pogotovo u razvijenim evropskim državama, bolje su iskorišćeni vodni resursi.

“Brojni proizvođači su bili prinuđeni da se udružuju, te su tako i nastali veliki sistemi i konzorcijumi koji dominiraju na evropskim i vanevropskim tržištima. Crna Gora nažalost nije u tom pogledu pokazala odgovornu ozbiljnost, nije se dovoljno posvetila tom pitanju tako da postojeće punionice vode kod nas rade uglavnom odvojeno, svaka za sebe i planskog nastupanja ni u zemlji ni van nje nema”, objasnio je Rakočević.