Koliko će novca Crna Gora povući od devet milijardi eura iz ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije (EK) za Zapadni Balkan nije moguće unaprijed definisati, kazali su Danu iz Kancelarije za evropske integracije (KEI), na čijem čelu je Aleksandar Drljević.

Oni su naveli da će Vlada svake godine predlagati Evropskoj komisiji projekte shodno Jedinstvenoj listi prioritetnih projekata, koju usvaja Nacionalna investiciona komisija, na čijem čelu je premijer Duško Marković.

Iz Kancelarije su naveli da je Evropska komisija obezbijedila devet milijardi eura finansiranja kao dio sredstava opredijeljenih kroz IPA III program za period 2021-2027. godine za sve države Zapadnog Balkana kako bi se podržala ekonomska približavanja standardima EU, prije svega kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti, odnosno zelenoj i digitalnoj tranziciji.

Veći dio ove podrške biće usmjeren na ključne produktivne investicije i održivu infrastrukturu na zapadnom Balkanu.

Pored toga, kako su naveli, investicioni kapacitet za region treba pojačati mobilizacijom novog Garantnog instrumenta za Zapadni Balkan, sa ambicijom da potencijalno prikupi investicije do 20 milijardi eura.

“Imajući u vidu da je devet milijardi eura obezbijeđeno za sve države Zapadnog Balkana, kao i da postoje različiti instrumenti podrške koju EU pruža, tačan iznos sredstava koja će biti na raspolaganju Crnoj Gori nije u ovoj početnoj fazi sprovođenja plana moguće unaprijed definisati. U prethodnom periodu Evropska komisija je u okviru priprema za korišćenje IPA III u više navrata naglašavala namjeru finansiranja zrelih projekata koji su podržani kroz relevantne nacionalne strateške dokumente. U zavisnosti od spremnosti i zrelosti projekata, a posebno infrastrukturnih, Crna Gora će kroz propisane procedure predložiti za finansiranje sve projekte koji se budu smatrali spremnim za finansiranje”, naveli su Danu iz Kancelarije za evropske integracije.

Imajući u vidu, kako u kazali, potrebu za strateškim planiranjem ulaganja u infrastrukturu, 2015. godine je usvojena od strane Vlade Jedinstvena lista prioritetnih infrastrukturnih projekata, koja je utvrđena od strane Nacionalne investicione komisije.

“Utvrđena lista sadrži sve prioritetne projekte koji se na osnovu njihove relevantnosti i strateške spremnosti predlažu za finansiranje kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir. U prethodnih pet godina lista je ažurirana i dopunjavana u nekoliko navrata, što je sastavni dio metodološkog pristupa koji je preporučila Evropska komisija, kako bi postojao jedinstveni i ažuran pregled prioritetnih infrastrukturnih projekata na nivou države”, naveli su iz Kancelarije za evropske integracije.

Jedinstvena lista je, prema podacima Dana, poslednji put ažurirana polovinom 2019. godine. Tada su se u tom dokumentu našli projekti poput nastavka autoputa, prije svega dionice Mateševo-Andrijevica za koju je naručena studija, zatim jadransko-jonski gasovod, hidroelektrane na Morači i Komarnici, zaobilaznice u nekoliko gradova, razvoj oba aerodroma, rekonstrukciju željeznice, vodosnabdijevanja u mnogim gradovima, izgradnja tri gimnazije, nekoliko osnovnih škola, zgrada za mnoge državne institucije…