Pad crnogorske ekonomije u ovoj godini iznosiće 14,3 odsto, nova je prognoza Evropska komisija (EK).

To je veći pad bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od onog koji su u posljednjim procjenama dali Svjetska banka (SB) – 12,4 odsto i Međunarodni monetarni fond (MMF) – 12 odsto, kao i drastično veći od onog koji je EK imala proljetos od minus 5,9 odsto.

Sve dosadašnje prognoze su da će crnogorska ekonomija ove godine imati najveći pad BDP-a u regionu, a u vrhu je po padu u Evropi.

“Pandemija i uvođenje ograničenja putovanja devastiralo je veliki crnogorski turistički sektor, uzrokujući jedan od najvećih padova BDP-a u Evropi”, piše u izvještaju EK.

Centralna banka Crne Gore (CBCG) očekuje da ovogodišnji pad ekonomije bude oko 17 odsto, ali to nije konačna prognoza.

Javni dug 87,3 odsto

Procjena EK je da će javni dug Crne Gore ove godine iznositi 87,3 odsto BDP-a. SB je procijenila nedavno da će iznositi 93 odsto na kraju ove godine te da će inače visok nivo javnog duga dostići u jednom momentu i vrhunac od 98 odsto u 2021.

Prema procjeni EK, javni dug će u 2021. biti 85,6 odsto BDP-a, a u 2022. 83 odsto.

“Nakon relativno mekog prvog talasa infekcija kovid-19 u proljeće, ubrzo je uslijedio mnogo veći i produženi drugi talas. Šok je imao široko rasprostranjene efekte u ekonomiji, deprimirajući ne samo turizam i maloprodajne usluge, već i trgovinu, investiciono zapošljavanje i javne finansije. Osnovni scenario je postepeni oporavak 2021. i 2022. godine, vođen planiranim investicijama u turizmu i energetskom sektoru, kao i javnim i privatnim građevinskim aktivnostima”, navodi se u izvještaju EK u dijelu koji se odnosi na Crnu Goru.

U jesenjim prognozama EK očekuje rast BDP-a u narednoj godini od 6,8 odsto, a u 2022. od 3,7 odsto.

Dodaje se da će oživljavanje privatne potrošnje podržati rast zaposlenosti, jače doznake iz inostranstva i rast kredita.

Javna potrošnja blago rasla

“Nakon rasta od 2,7 odsto u prvom kvartalu 2020, ekonomska aktivnost je, prema preliminarnim podacima, pala 20,2 odsto u drugom kvartalu (april, maj i jun), pogođena slabljenjem i spoljne i domaće tražnje. Posljednje je posljedica pada fiksnih investicija i privatna potrošnja. Izvoz robe i usluga je naglo pao, a uvoz je takođe opao, iako sporijim tempom”, navodi EK.

Nasuprot tome, kako se dodaje, javna potrošnja je porasla neznatno, 0,5 odsto.

“Generalno, crnogorski BDP je preliminarno pao 8,8 odsto u prvoj polovini 2020”, navodi se u izvještaju.

Pad ekonomije za drugi kvartal je preliminarni podatak Monstata.

Podsjeća se da putovanja i turizam čine više od 20 odsto BDP-a Crne Gore, a od početka godine do kraja vagusta ove godine, broj dolazaka turista smanjio se gotovo 80 odsto u odnosu na isti period lani zbog ograničenja putovanja.

Kako do oporavka

Iz EK navode da je ključni uslov za brzi oporavak ekonomije od 2021. godine da epidemija koronavirusa ostane ograničena na predstojeću zimu i proljeće.

“Na osnovu ove pretpostavke, crnogorska ekonomija mogla bi se oporaviti zahvaljujući investicijama koje podržavaju građevinske radove i oživljavanju privatne potrošnje vođene rastućim zapošljavanjem, bankarskim pozajmicama i doznakama iz inostranstva. Suprotno tome, novo izbijanje pandemije i neuspjeh u određenom stepenu simetričnog otvaranja granica i ograničenja putovanja sa ključnim turističkim tržištima 2021. godine predstavljali bi velike rizike”, ukazuje EK.

Očekuje se da će inflacija ostati prigušena, dolazeći na negativnu teritoriju 2020. godine, prije skromnog rasta 2021. i 2022. godine.

U izvještaju se navodi da snaga ekonomskog oporavka može biti izložena riziku u slučaju uticaja infekcije na finansijski sektor. Ističu da se do sada bankarski sektor pokazao otpornim uprkos korona krizi. Procjena je da bi rizik od neispunjavanja obaveza mogao porasti 2021. godine, jer bi brojne kompanije mogle biti izložene riziku nesolventnosti kada se okonča javna podrška.

Auto-put i pritisak na finansije

Očekuje se da će pad uvoza i investicija usljed poremećaja povezanih sa koronavirusom i niže domaće potražnje pomoći u ublažavanju trgovinskog deficita 2020. i 2021.

“Završetak prve dionice auto-puta Bar-Boljare 2021. godine i snažniji oporavak turizma i doznaka u 2022. godini, takođe će podržati suzbijanje deficita tekućeg računa”, navode iz EK.

Podsjećaju da je Savjet stranih investitora za 2021. i 2022. najavio značajne prilive SDI u projekte energetike, telekomunikacija (5G) i turizma (procijenjene na oko 30% BDP-a).

Ocijenjeno je da su javne finansije pod značajnim pritiskom zbog brzo rastućih troškova za finansiranje Vladinog političkog odgovora na pandemiju, u kombinaciji sa naglim padom budžetskih prihoda usljed niže ekonomske aktivnosti.

“Tako je u prvih osam mjeseci 2020. budžetski deficit centralne vlade već dostigao 6,7 odsto BDP-a. Očekuje se da će ti faktori nastaviti da djeluju i do 2021, prije nego što se javne finansije stabilizuju kada se naplata poreza poboljša i kada se izdaci u vezi sa zdravljem poravnaju. Završetak, dugom finansirane, prve dionice auto-puta Bar-Boljare (sada predviđena za sredinu 2021) pomoći će ublažavanju pritiska na javne finansije 2022. godine”, ukazuju iz EK. 

Brzi pad zaposlenosti

EK navodi da su uticaji pandemije do sada ublaženi subvencijama za zarade da bi se izbjegla veća otpuštanja, ali i povećanjem broja ekonomski neaktivnih ljudi (uglavnom sezonskih i privremenih radnika).

“Kao rezultat, podaci o nezaposlenosti za 2020. godinu bilježe blago pogoršanje u poređenju sa mnogo bržim padom zaposlenosti. Osnovni scenario predviđa postepeni oporavak zaposlenosti, jačanje privatne potrošnje i podršku revitalizaciji ekonomske aktivnosti 2021. i 2022. godine. Ipak, brzina oporavka zavisiće od sposobnosti održavanja granica otvorenih za strane sezonske radnike i turiste”, navodi se u izvještaju.

Stopa nezaposlenosti u ovoj godini iznosiće 18,1 odsto, u narednoj 16,6 odsto, dok će u 2022. biti 15,9 odsto.