Elektroprivreda  bi danas ili sjutra trebalo da obavijesti Ministarstvo kapitalnih investicija o daljim planovima kada je u pitanju situacija u Termoelektrani (TE) Pljevlja, saopštio je predstavnik tog Vladinog resora, Vladimir Durutović.

On je kazao da je Crna Gora 2018. godine potpisala da će TE raditi u ovom režimu, bez ekološke rekonstrukcije, 20 hiljada sati u narednih šest godina.

– U periodu do formiranja nove Vlade, u decembru prošle godine, svih 20 hiljada sati je potrošeno. Činom stupanja na dužnost mi smo već ušli u prekoračenje broja radnih sati i već smo bili u prekršaju – rekao je Durutović na nacionalnoj konferenciji na temu pravedne energetske tranzicije koju je organizovala nevladina organizacija (NVO) Eko-tim.

On je naveo da je novo rukovodstvo Elektroprivrede (EPCG) radilo na razvoju projekta ekološke rekonstrukcije TE, ali da je taj proces sada na neki način doveden u pitanje, jer je potrebno uložiti dodatna sredstva, a sve treba da bude u skladu sa važećim zakonima.

– EPCG i novo rukovodstvo se našlo u jednoj situaciji gdje traži izlaz. Oni su proteklih mjeseci radili na tome i koliko sam upoznat, da li danas ili sjutra, u Ministarstvu ćemo dobiti informaciju o tome na koji način oni vide izlaz iz čitave situacije – rekao je Durutović.

On je ocijenio da se energetski sistem Crne Gore nalazi na prekretnici koja, ne samo energetiku nego i čitavu ekonomiju, može odvesti u dva suprotna smjera.

– Jedan je da dobrim planskim odlukama i investicijama energetika u Crnoj Gori može biti okosnica brzog i kompletnog razvoja, dok nasuprot tome postoje i neke greške koje mogu nas puno koštati – poručio je Durutović.

On je pomenuo neke značajne projekte koje realizuje EPCG, kao što su Solari 3000+ i 500+ koji je povoljan za domaćinstva i privredu, jer oni na taj način mogu biti proizvođači električne energije.

– Pred samim smo dobijanjem dozvole za vjetroelektranu (VE) Gvozd, koja je nastavak VE Krnovo. Takođe, postoji velika zaintereosvanost stranih investitora za solarni i vjetropotencijal kojeg Crna Gora ima na pretek – naveo je Durutović.

Predstavnica Eko-tima, Diana Milev Čavor, saopštila je da pravedna tranzicija predstavlja energetsku transformaciju s jedne strane i činjenicu da ona treba da bude obezbijeđena na način da se očuvaju životna sredina i radna mjesta, ali i unaprijedi ekonomski rast.

– Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja je i dio zelenog evropskog sporazuma, nova je strategija ekonomskog rasta, koju će zemlje regiona, uključujući Crnu Goru, morati da prate – dodala je Milev Čavor.

To, kako je objasnila, znači da će sve ekonomske aktivnosti morati da integrišu koncept održivog razvoja i da vode računa o rastućim klimatskim i ekološkim izazovima.

– Sve to mora da vodi do ostvarenja cilja koji je Evropska unija (EU) definisala i postavila, a to je smanjenje 55 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, odnosno postizanje cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine – objasnila je Milev Čavor.

Kada je u pitanju budućnost TE Pljevlja, ona je kazala da po tom pitanju još ne postoji konsenzus između relevantnih strana da li je potrebno odraditi ekološku rekonstrukciju, a ne postoji ni konsenzus o godini kada će Crna Gora prestati da koristi ugalj.

– Očekuje se da u narednih par mjeseci, kroz proces pripreme Nacionalnog plana za klimu i energiju, vjerovatno imamo definisanu godinu kada će Crna Gora prestati da koristi ugalj – navela je Milev Čavor.

Predstavnica Ministarstva ekonomskog razvoja, Olivera Vukajlović, saopštila je da su u tom Vladinom resoru svjesni neophodnosti da obezbijede razvoj ekonomije kao niskokarbonske, resursno efikasne i inkluzivne, dobre za životnu sredinu i korisne za privredu i društvenu zajednicu.

“Uspješna transformacija u zelenu ekonomiju, odnosno pravedna energetska tranzicija, može da pomogne Crnoj Gori da ispuni ciljeve održivog razvoja i ambicije evropskog zelenog sporazuma” poručila je Vukajlović.

Prema njenim riječima, u skladu sa razvojnim planovima Vlade, ekonomski oporavak je zasnovan na postulatima inovacije, digitalizacije i zelene ekonomije.

– Cilj strateškog razvoja Crne Gore definisan je kao pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast. Ono što je cilj je stvoriti društvo kontinuiranog, inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, unaprijediti stanje ljudskih resursa i postaviti norme i standarde koji su važni za održivost društva – smatra Vukajlović.

Ona je dodala da će fokus biti na unapređenju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije u cilju postizanja održivog razvoja sa razvijenom poljoprvredom i turizmom i više sinergije između tih sektora.

– Kao posebno značajno vidimo nastavak saradnje sa privatnim sektorom i drugim lokalnim akterima, sa ciljem razvoja i sprovođenja strategija, planova, politika i propisa, koji su od značaja za zelene investicije – saopštila je Vukajlović.

Prema njenim riječima, prelazak na postulate zelene, cirkularne ekonomije, postao je jedan od preduslova održivog rasta i povećanja efikasnosti resursa.

Vukajlović je dodala i da Ministarstvo razvija mehanizme finansiranja koji se mogu ponuditi mikro, malim i srednjim preduzećima.

– Finansijska podrška će biti pružena onim preduzećima koja su spremna da transformišu svoja postojeća preduzeća u zelena ili da od samog početka osnuju zeleni biznis i na taj način krenu u poslovanje – zaključila je Vukajlović.