Хусеин Пајевић је рођен у Пљевљима 1984. године. У родном граду је завршио основну школу и Гимназију. Прве пјесме је написао још као основац , а потом је жељу за писањем потиснуо све до 2014. године када се коначно препушта извору стихова и несаница и ушћима поетских снова. Страствени је љубитељ риболова, живота са природом и у природи, еколошки је активиста и поборник еколошке освјешћености појединца и друштва. Пјесме је објављивао на неколико електронских књижевних портала, а 2020. године штампана му је прва збирка пјесама „Извор несанице“. Књига „Ушће снова“ његова је друга збирка пјесама. Хусеин Пајевић живи и ради у Пљевљима.

Поред аутора, учесници су и мр Зора Јестровић, која је и рецензент обје збирке пјесама, директорица Библиотеке Бојана Ђачић и пјесникиња Милица Љиљанић, као и ученици Музичке школе, Амар Челебић и Петар Криваћевић.

Хусеин Пајевић је познат по свом специфичном стилу и дубоком разумијевању љубави као теме. Његов опус љубавне поезије обухвата разне аспекте људских емоција, кроз које истражује љубавне страсти, тугу, наду и бол. Љубавна поезија Хусеина Пајевића не само да је израз интимних, личних осећања, већ и дубоко философска, уз уплитање метафизичких питања о људској судбини, односу између тела и душе, те трајању љубави.

У његовој поезији, љубав се често представља као снажна и свеобухватна сила која покреће свијет, али и као нешто што може бити и крхко, пролазно. Он истражује како љубав може бити извор велике радости, али и великог бола.

Пајевићев стих је познат по томе што је емоционално јак, а истовремено ниједан стих није претерано буквалан. Он користи метафоре и симболе који помажу да се створе комплексније слике о љубави, који не зависе само од осећања, већ и од перцепције свијета у којем љубав постоји. Он не избјегава тешке теме као што су љубавна разочарања, смрт или постојање људских страсти, али истовремено не губи на оптимизму.

Љубавна поезија Хусеина Пајевића није само интимна исповест, већ и дубок коментар људске природе. Он комбинује лиризам са философским разматрањем живота и љубави, што његову поезију чини не само емоционално снажном, већ и интелектуално подстицајном.

Петак, 28. март у 19.00 часова

Читаоница Библиотеке