I pored toga što je su mala ložišta na ugalj, makar po riječima ljudi iz Agencije za zaštotu životne sredine, interesovanje za ovaj energent ne jenjava. Tokom ljeta cijene uglja bile su niže za oko 10 procenata, ali više od polovine građana nije bilo u mogućnosti da iskoristi popust i poslednjih nekoliko dana povećana je potražnja za ugljem. Nakon skoro dvije decenije Rudnik uglja Pljevlja ponovo je raširio mrežu maloprodaje u regionu i počeo da ostvaruje dobit i na taj način. Povećana potražnja uglja iz regiona usporila je distribuciju uglja u Pljevljima. Građani sve više više negoduju, a kako tvrde pljevaljksi prevoznici oni su se našli u neobranom grožđu.

• Problem je u tome što šleperi imaju prednost i kako koji dolazi tako tovari. Ti šleperi uglavnom idu van zemlje za Srbiju ili put Nikšića. Nismo mi protiv toga što oni tovare ugalj i prodaju ga, ali neka obezbjedi i nama da tovarimo za građanstvo. Mi od poziva ne možemo više da živimo. Mi smo pokupili potvrde za kupovinu uglja od ljudi i ispada da smo mi lažovi. Pokušavamo da se snađemo tako što potvrde prebacujemo jedni drugima, ali opet ne možemo da ispoštujemo redovan dovoz, a razlog je pored šlepera i neredovan dovoz uglja, kazao je između ostalog jedan od prevoznika Milovan Džogaz. Ona je kazao da prevoznici zahtijevaju od rukovodstva Rudnika uglja da im omogući redovnu dopremu uglja građanstvu.

Prevoznik Nenad Jelovac kazao je da do sada građani Pljevlja nisu imali problema sa dopremom uglja, ali i da su reklamacije bile minimalne.

• Sve smo mi to radili kvalitetno i uredno. Rudnik uglja nema uslova za redovnu dopremu uglja građanima jer nema dovoljan broj auta i vozača i sve je palo na nas ovde. Mi smo, što bi rekao naš narod, zadnjih godina bili jedno „nužno zlo“, ali sve je funkcionisalo. Znači tražimo iste uslove kao prevoznici iz Srbije. Posebno zbog toga što mi živimo ovdje, što udišemo ovaj vazduh, a i zbog toga što jednostavno živimo od ovoga, kazao je Jelovac.