Crna Gora se suočava sa najznačajnijom recesijom od devedesetih godina prošlog vijeka. Ekonomska aktivnost je drastično smanjenja, a preliminarni podaci Monstata govore o najvećem ekonomskom padu i najdubljoj ekonomskoj krizi u novijoj istoriji Crne Gore, saopštili su ekonomski analitičari Jadranka Kaluđerović i Vasilije Kostić. I ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je u srijedu naveo da u novijoj istoriji Crne Gore nije bilo teže recesije od ove koja je na nivou od 15,2 odsto, koliko je iznosio pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini. Kostić očekuje da će Crna Gora izaći iz recesije najvjerovatnije u drugom kvartalu ove godine, ali pod uslovom da se situacija sa kovidom stavi pod kontrolu. Kaluđerović smatra da se možemo nadati pozitivnim stopama rasta ukoliko bude turističke sezone, ali i upozorava da će Crnoj Gori trebati sigurno nekoliko godina, da se vrati na nivo na kojem je bila prije suočavanja sa recesijom. Iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja tokom prošle sedmice nijesmo dobili odgovore kada bi mogli da izađemo iz recesije i koje su njene posljedice.

– Ova recesija je značajna jer je ekonomska aktivnost drastično smanjenja, i ovo je najveći pad sa kojim se zemlja suočila od devedestih godina prošlog vijeka – kazala je direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) i vanredna profesorica Univerziteta Donja Gorica (UDG) dr Jadranka Kaluđerović.

Pad BDP-a

Podaci Monstata pokazuju da je BDP Crne Gore u četvrtom kvartalu prošle godine pao 7,5 odsto, u trećem kvartalu pao je 26,9 odsto, dok je u drugom kvartalu prošle godine BDP pao 20,2 odsto. Lani je u prvom kvartalu ostvaren rast BDP-a od 2,7 odsto. Iz Vlade je prošle sedmice saopšteno da je snažan uticaj pandemije virusa kovid-19 na ekonomiju Crne Gore u uslovima visoke zavisnosti od turizma, uz istovremeno zatvaranje državnih granica tokom ljetnje turističke sezone, dovelo do realnog pada BDP-a od 15,2 odsto.

Kaluđerović je pojasnila da se recesija najčešće, u užem smislu, definiše kao situacija u kojoj se određena ekonomija nađe ukoliko dva kvartala zaredom ostvari negativne stope ekonomskog rasta (konkretno negativne stope rasta BDP-a). – Međutim, prema širem shvatanju nije dovoljno pratiti samo kretanje BDP-a već i drugih ekonomskih varijabli, kao što su zaposlenost, smanjenje realnih prihoda, smanjenje potrošnje i smanjenje trgovine. Ukoliko se samo osvrnemo na ovu užu definiciju recesije možemo zaključiti da crnogorska ekonomija bilježi negativne stope u drugom, trećem i četvrtom kavratalu prošle godine, a vjerovatno će se suočiti i sa negativnom stopom rasta i tokom prvog kvartala ove godine. Prema tome možemo reći da se Crna Gora suočava sa recesijom – rekla je Kaluđerović.

Ona podsjeća da je prema istom kriterijumu Crna Gora bila u recesiji i tokom 2009. godine, pa i tokom cjelokupne 2012. godine. – Razlika je u tome što tada pad ekonomske aktivnosti nije bio ovako značajan – navela je Kaluđerović. Ona je naglasila da će dužina trajanja pandemije, kao i tok masovne vakcinacije i dalje u određenoj mjeri određivati nivo ekonomske aktivnosti, posebno u Crnoj Gori kao turističkoj destinaciji. Ona je saopštila da se iz recesije izlazi povećanjem ekonomske aktivnosti, odnosno povećanjem realnog proizvoda (proizvoda i usluga). – Stoga, ukoliko bude turističke sezone možemo se nadati pozitivnim stopama rasta ove godine. Ipak, trebaće nam jedan period, sigurno nekoliko godina, da se vratimo na nivo na kojem smo bili prije suočavanja sa recesijom. Ono što je trenutno najopasnije jeste da se pandemija nastavi jer bi nam onda trebalo značajno duže vremena za oporavak – istakla je Kaluđerović.

Negativne posljedice

Ona je dodala da ovako značajna smanjenja ekonomske aktivnosti imaju negativne posljedice jer smanjuju prihod stanovništvu i posljedično državi, smanjuju životni standard, povećavaju potrebu za socijalnom pomoći i potrebu za zaduživanjem (i države i domaćinstava). – To dodatno umanjuje potencijal za rast nacionalne štednje koja treba da bude osnovni izvor finansiranja investicija. Znači narednih nekoliko godina ćemo raditi da bismo se vratili na nivo ekonomskog razvoja koji smo imali prije krize – kazala je Kaluđerović.

Ekonomski analitičar prof. dr Vasilije Kostić sa hercegnovskog Fakulteta za mendžment navodi da preliminarni podaci Monstata govore o najdubljoj ekonomskoj krizi u novijoj istoriji, daleko dubljoj nego što je bila ona tokom svjetske ekonomske krize u 2009. godini. – Tada je pad BDP iznosio preko devet odsto i od njega smo se oporavljali godinama, a posljedice tadašnjeg pada osjećale su se čitavu deceniju – podsjetio je Kostić.

On očekuje da Crna Gora izađe iz recesije u drugom tromjesečju. – Godina izlaska iz recesije je najvjerovatnije ova godina i to prva polovina ove godine, drugu kvartal, ali naravno pod uslovom da se situacija sa kovidom stavi pod kontrolu. Kad kažem ,,stavi“ ne mislim samo na nas (kod nas je to još i najteže) već mislim na sve zemlje regiona, a naročito na zemlje u svijetu sa kojima imamo već izgrađene spoljnotrgovinske i druge ekonomske veze – rekao je Kostić. Prema njegovim riječima kovid je ključna vještačka barijera koja je stavljena pred svjetsku pa i našu ekonomiju i, kako kaže, onog momenta kada bude uklonjena ekonomski rast će krenuti. – Figurativno predstavljeno, slično vodenoj ustavi koja se polakao uklanja a voda polako počnje da teče. S početka krize izgledalo je da kriza neće dugo trajati, pa je u tom slučaju i rast trebao biti ostvaren u vrlo kratkom roku, brzo, kao što je bio i prekinut, ali sada se rast neće na taj način realizovati, ni u svijetu ni kod nas, jer je svjetska ekonomija pretrpjela ozbiljna ,,oštećenja“ – naveo je Kostić.

Oporavak će biti postepen

On dodaje da će oporavak biti postepen, ali ipak nešto bržeg tempa nego što bi to bilo uobičajeno. – Da bi imali predstavu o čemu govorim navešću podatak da Vlada planira u ovoj godini rast ekonomije u iznosu 10,5 odsto i na toj premisi je projektovan budžet.

Dakle, planira se ekspanzivan rast ekonomije (nominalno), ali ne treba izgubiti iz vida da je to realno daleko niža stopa ekonomskog rasta, nego što bi se zaključilo na osnovu njenog nominalnog iznosa jer je polazna osnova niska – pojasnio je Kostić. On je poručio da je Crnoj Gori potrebno formulisanje kovid strategije društveno-ekonomskog oporavka. – A mi je, nažalost, još nemamo već djelujemo stohastično, od slučaja do slučaja – rekao je Kostić. On je saopštio da ne treba zaboraviti da uz ekonomske idu političke i socijalne nedaće pa sve zajedno podstiče spiralu kretanja ka dolje. – Stoga je recesija i njeno duže trajanje pogubno za ekonomije kao što je naša i potrebno je uraditi sve da se iz toga što prije izađe. Ukoliko situacija kakva je sada potraje još neko vrijeme uz eventualni gubitak turističke sezone, mislim da se ni približno nije svjesno pred kakvim ćemo se izazovima naći – zaključio je Kostić. 

Mala ekonomija ne može dugo da podnese recesiju

Kostić je naveo da recesija, kao i sve drugo, različito djeluje na različite ekonomije ,,ali na sve u istom pravcu smanjenju ekonomske dobrobiti“. – Oni koji su bogatiji, koji imaju bolje performanse oni će moći više da podnesu ali i da se oporave brže. Oni, kao mi, koji su mali i slabi ne mogu dugo da podnesu recesiju, a da se pri tome ne dese ozbiljne ekonomske deformacije – upozorio je Kostić.

Za oporavak potrebno dobro upravljanje

Kostić smatra da će se crnogorska ekonomija u godinama koje dolaze, pod uslovom da se njome bude dobro upravljalo, oporavljati postepeno, a oporavak neće biti dinamičan. – Uz to treba znati da povoljan ishod nije obavezan ishod, daleko od toga, pa će oporavak zahtijevati dobro operativno upravljanje i pravilno predviđanje strateških promjena – istakao je Kostić.

On je saopštio da će ekonomski oporavak naše ekonomije zavisiti, prije svega, od turizma u ovoj godini, a i narednim svakako ,,ali dugoročno on će biti rezultat nivoa naše konkurentnosti, odnosno naše produktivnosti“. – Ekonomski prosperitet zavisi od sposobnosti da produktivno koristimo ljudske, finansijske, prirodne resurse jer produktivnost je ta koja određuje granice održivog nivoa zarada i njihovog kretanja u budućnosti i povrata na uloženi kapital koje su dvije glavne odrednice nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, odnosno standarda života građana – kazao je Kostić.