Zakonski rok u kome je trebalo predlog budžeta za 2021. godinu poslati parlamentu na razmatranje ističe u nedjelju, i ne samo da predlog budžeta nije poslat parlamentu, nego nemamo najave ni kada bi on mogao biti utvrđen na Vladi, koja još nije ni formirana. Mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić u posljednjem intervjuu je kratko potvrdio da će intenzivno raditi jer znaju da imaju problem sa definisanjem budžeta do kraja godine, pišu Vikend novine.

Taj paradoks o nepoznanici gotovo nijednog detalja o najvažnijem finansijskom aktu za narednu godinu najbolje bi se mogao opisati kroz modifikovani naziv čuvene serije Živka Nikolića. U našem slučaju budžeta nema, a kad će ne znamo.

Još nema ni Vlade

Zakonski, 15. novembar je rok kada Vlada u parlament šalje predlog budžeta za narednu godinu, koji se prvo razmatra na skupštinskim odborima, a zatim i na plenumu. Dešavalo se i ranije da 15. novembra predlog budžeta ne bude na vrijeme dostavljen u Skupštinu, ali ne sa velikim kašnjenjem. Protekle godine, ministar finansija Darko Radunović je tačno 15. novembra sa saradnicima predstavio detalje budžeta za ovu godinu, a on je kasnije usvojen u Skupštini 27. decembra. I budžet za 2017. je kasnio jer se čekalo formiranje nove vlade, ali je tadašnji tim premijera Duška Markovića prihvatio budžet koji je pripremao prethodni tim Ministarstva finansija, te je usvojen 30. decembra u parlamentu.

Danas je situacija u potpunosti drugačija. Nova vlast ne prihvata predloge sadašnje Vlade, pa će budžet “biti na čekanju” neko vrijeme. Činjenica da Vlada treba tek 2. decembra da bude formirana još više zabrinjava. Već sada je jasno da u ovoj godini budžet neće biti usvojen. Prosto, nova vlada (koja nije ni konstituisana) mora dostaviti predlog zakona o budžetu za narednu godinu (koji nije izrađen još) Vladinoj komisiji za ekonomski sistem (koja nije još ni formirana). Tek nakon toga predlog ide u parlament na dalja razmatranja i moguća korigovanja.

Prvi ispit Spajića

Šta se dešava iza kulisa za sada je nepoznanica. Mandatar za sastav Vlade Zdravko Krivokapić više puta je saopštavao kako će ekonomija biti fokus nove vlasti, te da ima tim koji se bavi tim pitanjima. Međutim, javnost je ostala uskraćena za onu informaciju više o tome kada će tačno biti pripremljen budžet za narednu godinu. Budući ministar finansija Milojko Spajić će imati pune ruke posla, a predlog zakona o budžetu mu je definitivno prvi ispit pred građanima, koji moraju da znaju kako će se njihovim novcem upravljati. I koliko novca fali u kasi za narednu godinu. Naravno, i koji je plan da se nadomjeste nedostajuća sredstva. Pitanja je mnogo, odgovora je za sada malo.

Raspodjela novca

Sa pripremom budžeta za narednu godinu se počinje još u januaru tekuće godine. Početkom godine Ministarstvo finansija daje upustva za pripremu kapitalnog budžeta, a već do kraja oktobra nacrt se predlaže. Ministarstvo finansija, sa aktuelnim ministrom Radunovićem, od početka godine je aktivno radilo na svim pripremama budžeta, ali je sada upitno da li će bilo šta od toga prihvatiti nova vlada. Vikend novine su uputile pitanja Ministarstvu finansija da li će oni ispoštovati proceduru i dostaviti predlog budžeta, ali nijesu dobili odgovor. Budžet sadašnje vlade nema većinu u parlamentu, te je izvjesno da će se preći na tzv. privremeno finansiranje. Privremeno finansiranje podrazumijeva da do usvajanja predloga budžeta za narednu godinu potrošačkim jedinicama se mjesečno odobrava iznos od jedne dvanaestine stvarnih izdataka u prethodnoj fiskalnoj godini. Međutim, Krivokapić je najavio spajanje više resora u jedan, pa je nejasno na koji način će ministarstva dobijati novac, jer su svi resori imali različite mjesečne izdatke.

Nema fiskalne strategije

Vikend novine su već pisale da shodno Zakonu o budžetu Vlada priprema i predlog fiskalne strategije i dostavlja na mišljenje Centralnoj banci Crne Gore, koja je dužna da mišljenje dostavi u roku od 30 dana od dana dostavljanja. U zakonu stoji da na osnovu fiskalne strategije Vlada na predlog Ministarstva finansija donosi smjernice fiskalne politike. “Smjernice fiskalne politike iz stava 1 ovog člana donose se na godišnjem nivou za period od tri godine i sadrže: srednjoročne strateške ciljeve ekonomske i fiskalne politike, osnovne makroekonomske i fiskalne pokazatelje i projekcije, limit potrošnje, nivoe bruto zarada i ostalih ličnih primanja, izdatke za penzijsko i invalidsko osiguranje i druge izdatke za socijalnu zaštitu. Vlada uz predlog fiskalne strategije Skupštini dostavlja i mišljenje iz stava 2”, piše u Zakonu.

Tako se može dogoditi, prvi put u posljednjih 30 godina, da Crna Gora uđe u novu godinu bez budžeta, jer se u ovom obimnom i značajnom poslu mora početi od nule.