Profesor na Fakultetu za menadžment u Herceg Novom i ekonomski analitičar, Vasilije Kostić, za CdM kaže da nije nerealno očekivati da u državnoj kasi zbog korona krize zafali novca, ali i napominje da ne vjeruje da će do toga doći, navodeći i zašto tako misli.
“”Od najgorih stvari se treba obezbijediti, a dobro će se već samo izboriti za sebe” kaže jevrejska mudrost. Ovo bi se u opštem moglo uzeti kao strategija pristupa u koncipiranju mjera koje bi trebale biti amortizer za slučaj realizovanja neželjenog scenarija manjka novca do kraja godine a i dalje, rekao bih. Pod najgorim stvarima podrazumijevam izostanak redovnosti plata i penzija kao i drugih socijalnih davanja i sa tim u vezi dovođenja u pitanje održivosti javnih finansija”, ističe Kostić za CdM.
Dodaje da nije nerealno, i to je ono što zabrinjava, da se hipotetički scenario sa nedostatkom novca obistini, imajući u vidu da korona kriza ne jenjava već naprotiv jača i tako potencira sve veće fiskalne rashode, a istovremeno suzbija ekonomsku aktivnost i ukupnu potrošnju-rekao bih ozbiljno snižava fiskalni potencijal.
“Ipak, ne vjerujem da će do nepovoljnog scenarija doći iz dva osnovna razloga. Prvi je da je upravo redovna otplata kreditnih obaveza do danas – Crnoj Gori pribavilo svojevrsni “godvil” u pogledu urednog dužnika i na taj način obezbijedilo povjerenje međunarodnih finansijskih institucija i privatnih investitora u slučaju potražnje za novim sredstvima”, navodi sagovornik CdM-a.
Prema njegovim riječima, zaduživanje je jedina opcija koja u kratkom roku rješava problema.
“Smanjenje imovine – neto aktive – prodajom je takođe opcija ali je proceduralno duža i zahtjevnija. U prilog mišljenju da problem nedostatka novca ne bi trebao da bude evidentan ide i činjenica da je finansijsko posrtanje logičan ishod korona kriza a ne ekonomske neodrživosti pa to daje alibi zemlji za teškoće koje bi eventualno imala u tom smislu što bi , logično je očekivati, obezbijedilo više blagonaklon i blaži tretman u razmatranju eventualno novih zahtjeva za kreditima”, ističe ekonomski analitičar.
U krajnjem, kako dodaje, pad opšte tražnje i ogroman novac upumpan u privrede zemalja kroz povećanu dostupnost utiče negativno na finansijske plasmane pa bilo koja nova tražnja nije apriori neinteresantna ni samim investitorima.
Kostić nema dilemu – eventualno sporo konstituisanje nove Vlade nepovoljno bi uticalo na ekonomske tokove i na ukupnu situaciju u zemlji kao i na eventualni problem o kome govorimo.
“Značajne odluke čekaju one čija je to odgovornost a strani partneri o budućim odnosima neće pregovarati sa Vladom koja funkcioniše do izbora nove. Tako stvari stoje, vremena za trošenje je sve manje a problemi s protokom vremna postaju veći. Pred novu Vladu su brojni teški izazovi, a prvi koji ne trpi odlaganje i koji je operativnog karaktera je ovaj o kome govorimo – stabilizacija javnih finansija i njihova održivost. Potom obezbjeđivanje funkcionisanja ekonomije u uslovima Kovid krize i dinamiziranje ekonomije što će biti posebno teško. Uz to ide rast zaduženosti, očuvanje ekonomske supstance, radnih mjesta…”, jasan je on.
Kostić poručuje kako je Kovid kriza ključni izazov a on nije u “vlasti” niti jedne Vlade već u vlasti svih udruženo i sinhronizovano i to najbolje odslikava složenost čitave situacije i nivo izazova kojinas očekuju.
Na kraju, sagovornik CdM-a, odgovarajući na pitanje da li je realna najava kandidata za mandatara Zdravka Krivokapića da bi već u novembru moglo faliti novca za plate i penzije, kaže da nije nerealno da se nešto takvo desi.
“Ali, kao što sam opisao ako se desi postoje, po mome mišljenju, i mehanizmi za rješavanje takvog scenarija ma kako oni bili nepopularni i nepoželjni. Ali , kako sam napisao s početka teksta : “Od najgorih stvari se treba obezbijediti…””, zaključio je Kostić.
Pročitajte još