Prelijepa zemljo, tog 13. jula naši preci su bili ti koji su gradili našu slobodu. Mi, kao potomci, slavimo ih, slavimo njihovu hrabrost, dostojanstvo, slavimo našu slobodnu Crnu Goru, onu koju ste nam vi ostavili u amanet. Crnu Goru jednaku za sve, široku za sve, po mjeri svih nas.

Naša domovino ostavljena nam u amanet, danas si najmanje jednaka za sve. Naša braća i sestre kažu da ti se lome krila. A ko ti to lomi krila, naša domovino? Svi smo mi tu da ti damo krila. Da kažemo ne nepravdi, ne krađi, ne kriminalu, ne svemu onome što ne služi na čast nama kojima si ostavljena u amanet. Prije će biti da joj lome krila oni koji nemušto ćute, prihvatajući laž kao istinu, kriminal kao opciju, nepravdu kao pravilo.

Kažete, naša braćo, da ne želite da se poremete mir i jednakost. Zar je jednakost da ja imam, a moj brat da nema, zar je jednakost da ja radim, a moj brat da ne radi, zar je jednakost da me hapse, progone, ucjenjuju jer smo neistomišljenici? Jesu li te jednakosti krila naše Crne Gore?

I da, dobro ste rekli, braćo i sestre, da smo našoj domovini potrebni svi do jednog. Potrebni smo da kažemo ne kriminalu, ne ucjenama, ne krađi, ne laži, ne nejednakosti! Potrebni smo da opravdamo nasleđe koje smo dobili tog 13. jula, da kažemo ne ovom i ovakvom sistemu, da damo krila slobode i jednakosti Crnoj Gori.