Banke su tokom tri mjeseca moratorijuma na otplatu kredita obračunale 19 miliona EUR kamate, saopštio je guverner Centralne banke (CBCG), Radoje Žugić.

On je na konsultativnom saslušanju u Skupštini, na pitanje da li je trebalo otkazati kamate na moratorijum, pitao da li je neko došao da toči gorivo, a da ga ne plati.

„Mi smo izveli procjenu kamate prije njene realizacije prema Vladi na bazi prethodnih podataka, koja je iznosila 36 miliona EUR. Međutim, obračunata kamata je nešto iznad 19 miliona EUR i za građane i za kompanije“, rekao je Žugić na skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet.

On je kazao da je blizu 64 hiljade klijenata prihvatilo takvu vrstu moratorijuma, dok je iznos blokiranih sredstava iznosio 1,32 milijarde EUR.

Žugić je saopštio da, od početka krize, odobreni krediti za građane iznose 74 miliona EUR, kao i da je u taj proces ušlo 58 hiljada građana.

„Rekao sam ranije kada je donijeta odluka o moratorijumu da nema nikakvog posebnog i dodatnog naplaćivanja kamata. Tokom moratorijama se ne naplaćuje ništa, a obračunava se kamata i glavnica i sve se prolongira tri mjeseca“, naveo je Žugić.

On je ocijenio da je moratorijum bio pravedan i da je uticao na povećanje likvidnosti građana i kompanija.

Žugić smatra da, ukoliko bi se desilo da su kamatne stope niže od tržišnih, to predstavljalo ogroman teret za ekonomiju, poreske obveznike, strane investitore i dobijanje kredita stranih međunaordnih institucija.

On je naveo da su banke imale pad profita za prvih pet mjeseci od preko 36 odsto.

„Uz to, dvije banke su iskazale gubitke, od kojih je jedna sistemski važna“, dodao je Žugić.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjević, smatra da je CBCG više brinula da očuva profitabilnost banaka nego da li će u uslovima krize donijeti mjere koje će pomoći građanima i privredi.

„Nijednom danas nijesam čuo riječ solidarnost. A kada ste imali intervju 20. marta dobar dio emisije ste govorili o tome. Imate veću obavezu u skladu sa zakonskim propisima da malo više brinete o privredi i građanima i da regulišete ambijent. Kao da slušamo predstavnika Udruženja banaka, a ne guvernera CBCG“, rekao je Konjević.

On je naveo da je dobio podatak Vlade da obračunate kamate iznose 36 miliona EUR.

„Više će banke obračunati kamate u ova tri mjeseca, nego što je Vlada pomogla direktno privredu i građane prvim paketom mjera. Mislite li da su građani i privreda bili u boljoj ili lošijoj poziciji 1. jula“, pitao je Konjević i dodao da je deset hiljada ljudi ostalo bez posla.

Prema njegovim riječima, ne smije se dozvoliti da teret krize padne na privredu.

„Moja je ocjena da će, pored sve vaše priče o solidarnosti, teret krize najviše platiti građani, oni koji će ostati bez posla i kojima će se smanjiti plata, a uvećava im se anuitet za plaćanje kredita. Tu ne možemo pričati od dijeljenju tereta i solidarnosti“, smatra Konjević.

On je kazao da tri ranija scenarija CBCG o prognozama narušavaju reputaciju te ustanove, jer apsolutno ‘ne drže vodu’.

Žugić je odgovorio da je ključna obaveza CBCG očuvanje finansijske stabilnosti, kao i da su preduzete sve mjere u tom pravcu.

„Kada je riječ o mojim komentarima u emisiji, to je bilo vrijeme početka krize. To se iz dana u dan mijenjalo, a to radi kompletan tim profesionalaca u CBCG. Sve se radi da se iz krize izađe sa manje štete“, rekao je Žugić.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, smatra da je u pitanju značajna tema, pogotovo dva mjeseca pred izbore.

„Nikad nijesam bio advokat banaka, nego sam ih često kritikovao, ali kada je riječ o moratorijumu, postoji li ijedna zemlja na svijetu koja ga je drugačije radila nego mi? Ne postoji. U Crnoj Gori nije urađeno ništa što nije u drugim zemljama“, poručio je Mugoša.

On je dodao da nije saglasan sa tim da se ista kamatna stopa obračunava.

„Činjenica da se moratorijum dozvolio svakom predstavlja mač sa dvije oštrice i dobri klijenti su platili cijenu loših, jer nije bila dozvoljena selektivnost u pristupu“, ocijenio je Mugoša.

Prema njegovim riječima, moratorijum je trebalo da utiče na banke da rade restruktiruranje kredita, a ne samo da produže rok za tri mjeseca.

„Nemojno našim mjerama da podržavamo loše banke, koje nam ne trebaju u sistemu, kao ni loši klijenti. Moramo da vodimo računa da sačuvamo kvalitet bankarske supstance“, dodao je Mugoša.

On je kazao da nije siguran da je moratorijum rezultirao onim što su svi očekivali.

„Onima kojima je trebalo, manje je pomogao nego što je trebalo, a onima kojima nije, pomogao je mnogo više“, saopštio je Mugoša.

Žugić je naveo da u ovom momentu nema loših banaka.

Poslanik Socijalističke narodne patije (SNP), Srđan Milić, ocijenio je da bi bilo pametno da se banke ne napadaju, kao i da su one na Bijelim poreskim listama i ne osiguravanju zaposlene na minimalac.

„Buran period je iza nas, a zaboravili smo da aplaudiramo radnicima u bankama, njima svaka čast, a i mi smo, pošto smo postali prepadnuti, postali informatički pismeniji“, rekao je Milić.

On je kazao da su banke u zadnje tri godine imale 110 miliona EUR profita, a da su u prva tri mjeseca 13 miliona EUR u plusu.

Milić smatra da je bilo značajno čuti o strukturi prijavljenih za moratorijum, jer je od toga 23 hiljade državnih službenika.

„Svako od nas će plaćati to gorivo na pumpi, ali neće dozvoliti ekstra profit na njega“, naveo je Milić.

Moratorijumom se, kako je dodao, željela pokazati spremnost sistema da se podnese ne samo šok, već i dodatni šok nelikvidnosti kroz dobrovoljno odustajanje od priliva iz povraćaja redovnih kreditnih anuiteta.

„Banke i CBCG su u ovom kontu postigle željeni efekat i sačuvale povjerenje određenog broja klijenata, a ono što meni smeta je da ne postoji princip pravednosti“, kazao je Milić.

Poslanica Demokratske partije socijalista (DPS), Ana Nikolić, saopštila je da je potvrđeno da je uvođenje moratorijuma bila jedna od pravovremenih i solidarnih mjera, kao i odgovornih, jer građani nijesu morali da idu u banku.

Ona je pitala šta bi bilo da se nije donijela mjera o moratorijumu i da li će banke u ovoj godini ostvarili veći profit nego u prošloj.

Žugić je odgovorio da nije zahvalno davati prognoze da li će banke ostvariti profit, jer to zavisi od kretanja ekonomije i projekcija stopa ekonomskog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Viceguverner Miodrag Radonjić, kazao je da kada se donosila odluka o moratorijumu, nijesu znali kakvo će biti stanje, ni koliko će biti bolesnih.

„Da ga nijesmo donijeli, bilo bi ono ugovoreno u kreditu, odnsono naplaćivala bi se i zatezna kamata i od žiranata. Svim klijentima je data mogućnost da dobiju produženje tog krdita po prethodno ugovorenoj cijeni“, rekao je Radonjić.

On je naveo da nema ekstra profita.

„Građani neće platiti ništa ekstra od onog ugovorenog, pogotovo ne na osnovu odluka koje je CBCG donijela. Možemo očekivati duplo manje korisnika drugog moratorijuma“, zakljućio je Radonjić.