Većina građana Crne Gore negativno ocjenjuje rad policije u borbi protiv govora mržnje, pokazuje istraživanje koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo Institut Damar u periodu od 7. do 18. novembra na uzorku od 1.000 ispitanika.

Iz CDT je saopšteno da gotovo polovina ispitanika (48,3 odsto) ima negativno mišljenje o radu policije u borbi protiv govora mržnje, 31,4 odsto rad policije ocjenjuje kao efikasan, dok svaki peti nema formiran stav ili ne zna kako da ocijeni rad policije na ovom polju.

„Ovaj segment istraživanja usmjeren je na percepcije građana o efikasnosti institucija poput policije, tužilaštva i sudova u suzbijanju govora mržnje. Takođe, ispituju se stavovi građana o kvalitetu postojećih zakona i kaznenih mjera za izazivanje mržnje, te potrebu za njihovom izmjenom i unapređenjem“, ističe se u saopštenju.

Iz CDT su dodali da na pitanje o efikasnosti tužilaštva u reagovanju na prijave govora mržnje, većina ispitanika ima kritičan stav.

„Oko trećine, 35,6 odsto, smatra da tužilaštvo ne reaguje dovoljno brzo i efikasno, dok 24,8 odsto izražava djelimičnu saglasnost. Samo 20,4 odsto smatra da tužilaštvo adekvatno reaguje na prijave, dok je 19,2 odsto ispitanika neodlučno ili bez stava“, kazali su iz CDT.

Iz te nevladine organizacije (NVO) su rekli da većina ispitanika (42,6 odsto) izražava neutralan stav prema radu sudova u slučajevima koji se odnose na širenje govora mržnje, navodeći da su „ni zadovoljni ni nezadovoljni“ radom sudova.

„Nezadovoljstvo iznosi 29,5 odsto, dok je zadovoljstvo prisutno kod 27,9 odsto ispitanika“, piše u saopštenju CDT.

Oni navode i da rezultati ovog istraživanja pokazuju da većina ispitanika nije dovoljno upoznata sa zakonima koji regulišu sankcije za izazivanje vjerske i nacionalne mržnje.

„Naime, 41,7 odsto ispitanika izjavilo je da uopšte nije upoznato s ovim zakonima, dok 34,9 odsto tvrdi da su donekle upoznati. Samo 8,7 odsto ispitanika navodi da su u velikoj mjeri upoznati, dok je 14,7 odsto odgovorilo da ne zna ili nije dalo odgovor“, piše u saopštenju.

Da stroža kaznena politika može da smanji prisustvo vjerske i nacionalne mržnje smatra više od polovine ispitanika (55,1 odsto).

„S druge strane, 18,9 odsto njih smatra da strože kazne ne bi proizvele takav efekat, dok je 26 odsto ispitanika neodlučno“, zaključuje se u saopštenju CDT.