Ekocid: Potkornjakom zaraženo 300 hiljada kubika u NP Prokletije, tužilaštvo do otvori istragu

    6 sati pre 31 pregleda Izvor: rtcg.me/adria.tv

Foto: Pixabay –

U Nacionalnom parku “Prokletije“ bolest potkornjaka u ovom trenutku proširila sa na oko trista hiljada kubika četinara, što iznosi najmanje sto do sto pedeset hiljada stabala. To su Portalu RTCG kazali u Udruženju drvoprerađivača, reagujući na neke tvrdnje ovih dana da “potkornjaka nema, ustvari da ga ima pedeset do šezdeset hiljada“.

“Ovo su sigurni i provjereni podaci i pozivamo sve, ko god hoće da to provjeri, pa ako treba i tužilaštvo jer neko za ovo mora da odgovara“, kazali su u tom udruženju.

Prema njihovim riječima nadležne institucije su trebale da naprave akcioni plan koji bi podrazumijevao premjeravanje površine i količine šume koja je zaražena, ali to nisu učinili, osim što su postavljali takozvane feromonske klopke.

“I sada neki tamo aktivisti koji su lovci na grantove, a koji nisu iz Plava, pokušavaju nas iz da predstave kao šumsku mafiju koja preuveličava problem da bi se domogla drvne mase. Mi im poručujemo – spriječite širenje bolesti, a sa posječenim drvetom radite šta hoćete, ne možete vi više da se brinete za Plav nego mi koji ovdje živimo“, poručuju u Udruženju drvoprerađivača Plav.

Pošto su sve institucije u Crnoj Gori do sada ostale nijeme na ovaj problem, NVO Drvoprerađivači Plava obratili su se zbog toga javno predsjedniku države svim nadležnim državnim instucijama i stavili se, kako su kazali, na raspolaganje tužilaštvu da provjeri njihove tvrdnje.

Oni su ovu situaciju uporedili sa „ubijanjem Plava bez ijednog ispaljenog metka, jer ovo ni jedan okupator ne bi mogao ovako da uradi šta je neko nečinjenjem uradio“.

Priča oko bolesti potkornjaka u šumama Nacionalnog parka Prokletije prvu put je pokrenuta u ljeto 2022. godine, a zatim je dobila na težini u nobembru mjesecu prošle godine, kada je šumarski inspektor iz Plava Hakija Jasavić podnio Osnovnom državnom tužilaštvu u Plavu krivičnu rijavu protiv menadžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore, koji nisu postupili po nalogu iz aprila te godine da izvrše sanitarnu sječu.

Bolest potkornjaka je zbog tog nemara ekpanzivno napredovala i napravila milionske štete državi Crnoj Gori. Jasavić je tada objasnio da je rješenje o potrebi sanitarne sječe, dostavio još u aparilu 2022. godine u skladu sa Zakonom o šumama član 45.

Kada je u aprilu izvršio kontrolu, ustanovio je da je oboljelo oko pet do šest hiljada kubika čamove šume. U avgustu, u novoj kontroli, ustanovio je da ne samo da nije obavljena sanitarna sječa i izvršena zakonska obaveza, već se bolest raširila i zahvatila 10 do 15 hiljada kubika šume u NP Prokletije.

Zbog nemara i nerada već u oktobru i novenbru prošle godine oboljelo je šume u količini od 50 do 60 hiljada kubika u NP Prokletije, da bi u poslednjoj kontroli prije ljeta ustanovio da je bolest zahvatila 100 hiljada kubika šume u Nacionalnom parku, dok se sada procjenjuje da je osušeno 151 hiljada stabala smrče i zakonom zaštićene molike.

Osnovno državno tužilaštvo je krivičnu prijavu ovog inspektora proslijedilo Specijalnom državnom tužilaštvu, ali je SDT vratio na postupanje ODT Plav.

Prema saznanjima Portala RTCG tužilaštvo je zatražilo da se procijeni šteta koja je pričinjena.

“Neko će zbog ovoga kad-tad morati da odgovara“ – kazali u u ovom plavskom udruženju građana.

Oni su dodli da ove podatke koje iznose u javnost još niko nije pobio, i zatražili da to neko slobodno pokuša da učini.

“Evo, mi u našem udruženju kažemo da je ekonomska šteta do sada 20 miliona eura. Neka neko napravi drugu računicu i neka nas demantuje, a mi ćemo nastaviti da javnosti ako treba i svakodnevno putem medija i društevenih mreža šaljemo fotografije i video snimke koji govore više od bilo čega“, kazali su u udruženju.

U međuvremenu je građanski aktivista iz Plava Rašit Marković putem Fejsbuka poručio da neko želi da napravi inspektora Hakiju Jasavića neprijateljem „većim od potkornjaka“.

I Marković je napisao da zbog izrečenih i na Fejbuku napisanih stavova stoji na raspolaganju državnim organima.