Crnogorska ekonomija će u srednjem roku prosječno godišnje rasti po stopi od 3,7 odsto, odnosno po godinama, 4,8 odsto u 2025, 3,2 odsto i 3,1 odsto u 2026. i 2027. godini.

Usljed usporavanja pritisaka cijena na evropskom nivou, očekuje se postepeno usporavanje inflacije, koja će prosječno iznositi 2,9 odsto u periodu 2025-2027. godine, piše između ostalog u Nacrtu Programa ekonomskih reformi 2025-2027. godina koju je objavilo Ministarstvo finansija. Ovaj dokument je na Javnoj raspravi koja će trajati do 28. decembra.

U Ministarstvu finansija naglašavaju da snažna potrošnja domaćinstava, povećanje minimalne i prosječne zarade i minimalne i prosječne penzije, reforme poreske politike i poslovnog ambijenta, rast investicione aktivnosti i nastavak rasta u turizmu, uz mjere sektorske podrške i relevantne prognoze ekonomske aktivnosti i inflacije u Evropi, čine osnovne pretpostavke makroekonomskog scenarija u srednjem roku.

“Period 2025-2027. godine karakteriše otpočinjanje intenzivnog investicionog ciklusa kroz ulaganja kako kroz Kapitalni budžet tako i kroz grantove obezbijeđene od Evropske unije od kojih su najznačajniji za izgradnju Autoputa (dionica Andrijevica-Mateševo) i rekonstrukciju željezničke infrastrukture koji su već obezbijeđeni”, navodi se u Nacrtu Programa ekonomskih reformi.

Uporedo, dodaje se, kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, Crnoj Gori će na raspolaganju biti 383 miliona eura u periodu 2024-2027. godine za sprovođenje strukturnih reformi i ulaganje u infrastrukturu.

Preostala sredstva neohodna za ambiciozni plan izgradnje infrastrukture, kojom će se omogućiti, širenje ekonomskog potencijala obezbijediće se iz kreditnih sredstava.

“Strategija upravljanja javnim finansijama u periodu 2025-2027. godine usmjerena je na ostvarivanje suficita tekuće javne potrošnje čime se ostvaruje „zlatno pravilo“ fiskalne odgovornosti a to je da država sve tekuće obaveze finansira iz tekućih prihoda”, pojašnjeno je u dokumentu.

Posebno se ističe da se suficit tekuće potrošnje omogućava i pored smanjenja poreskog opterećenja na zarade, kao mjere imlementirane u cilju podrške konkurentnosti privrede kroz kreiranje podsticajne poreske politike.

“Smanjenjem poreskog opterećenja na zarade, smanjuju se fiksni troškovi za poslodavca, dok se na drugoj strani usljed kompenzatornih mjera obezbjeđuje rast ukupnih javnih prihoda i ne dovodi u pitanje održivost javnih finansija”, naglašeno je u dokumentu.

U Ministarstvu finansija kažu da Program ekonomskih reformi Crne Gore predstavlja instrument za planiranje ekonomske politike zemlje i upravljanje reformama, te da je najvažniji je dokument u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma u pregovorima za članstvo u EU.

“U skladu sa ovogodišnjim smjernicama Evropske komisije za izradu Programa ekonomskih reformi za period 2025-2027. godina, dokument se sastoji iz dva ključna poglavlja: makroekonomski okvir i fiskalni okvir. Novina u odnosu na prošlogodišnji Program je da strukturne reforme koje su ranije bile sastavni dio Programa, sada predstavljaju dio Reformske agende/Plan rasta. U cilju dosljednosti između Reformske agende i Programa ekonomskih reformi, dodato je posebno poglavlje o usklađenosti Reformske agende sa makro-fiskalnim okvirom u cilju koherentnosti i kredibiliteta ekonomskih i fiskalnih politika”, zaključuju u Ministarstvu finansija.